Izvor: B92, 22.Nov.2011, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su i gojazni ljudi zdravi?
Biti gojazan je sve prihvatljivija činjenica među ljudima i smatra se da to ne mora biti, obavezno, loše po zdravlje ljudi, a čak se i neki doktori slažu sa tim.
Neki stručnjaci, međutim, misle da je gojaznost opasna, pa čak i neodgovorna. Tako se javnost podelila na dve strane.
Rastuća grupa doktora i aktivista govori kako životni stil i genetika određuju zdravlje žena, pa čak i Redžina Bendžamin, ugledna doktorka smatra da biti debeo ne znači, pod obavezno, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i biti nezdrav.
Drugoj grupi pripadaju stručnjaci koji uporno tvrde da su gojazni ljudi bolesni i vrlo neodgovorni prema sebi i svom zdravlju.
Sa stavom da se može biti zdrav i gojazan, slaže se i Kristal Ren, nekadašnja manekenka. "Kada sam se bavila manekenstvom živela sam na povrću i vodi i imala sam ispod 50 kg. Radila sam mnogo više nego što sam imala energije. Danas imam preko 80 kg i spadam u gojazne osobe, bar prema indeksu telesne mase, ali sam mnogo srećnija.”
Doktori već dugo koriste BMI kako bi odredili da li osoba ima zdravu kilažu. Svako ko ima indeks iznad "normalnog”, smatra se potencijalno nezdravim.
Međutim nova studija promoviše drugačije stanovište. "Veza između težine i zdravlja je preterana,” kaže Pol Kampos, autor studije "Mit o gojaznosti”. Gojazni ljudi su pod manjim rizikom od dobijanja većine bolesti za razliku od "normalnih”, tvrdi on.
"Neke masnoće mogu biti dobre,” kaže Konstantinos Manolopoulos, profesor sa Oksforda. Mast na butinama, kukovima i pozadini nije opasna. Ta masnoća sadrži adiponektin, koji pomaže telu da prerađuje šečer i leptin koji reguliše apetit.
Dodatna težina možda nije idealna, ali sigurno pobeđuje dijete. Istraživanja pokazuju da ekstremne jo-jo dijete mogu da, tokom vremena, uspore metabolizam i izazovu srčani stres, pa čak dovode i do dugoročnog povećanja kilaže.
Međutim, druga strana se ne slaže sa tom tvrdnjom. Gubljenje na težini je možda teško ali je vredno zarad zdravlja. Gojazne žene su pod većim rizikom od dobijanja raka dojke i srčanih oboljena, kaže dr Barbara Berkli.
Zatim, tu je i pitanje skladištenja masti. Kada dobijajamo na težini kroz prejedanje, ne možemo kontrolisati gde mast odlazi. Masti na butinama je možda korisna, ali abdominalna sigurno nije.
"Vaše srce je veličine pesnice,” kaže dr Berkli. Terajući ga da održava toliku masu je kao da želite da vozite auto sa malo benzina.
Međutim, dva suprostavljena mišljenja se slažu oko jedne stvari. Vežbe su važne i kilogrami ne igraju veliku ulogu koliko tip masnoće koji se u telu nalazi.
"Nedavno smo pokušali da pronađemo drugi način merenja gojaznosti umesto BMI-a,” rekla je dr Margaret Levin. To je zastareo sistem, koji i dalje služi svrsi ali se ne odnosi na sve ljude.
Dakle, vežbajte – tu se svi slažu. Treniranje produžava život, bez obzira na težinu.
