Izvor: Blic, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zli umetnik
Zli umetnik
Jedan samozvani umetnik dozvolio je sebi da pre nekoliko dana u jednoj televizijskoj emisiji za drugog veoma uspešnog čoveka, nekada poznatog umetnika, kaže da je ponikao iz 'kartonskog naselja', to jest da je bio siromašan. Rečeno je to u formi optužbe i nipodaštavanja - ideja da kvadrati prostora koji zaposedamo predstavljaju meru našeg društvenog uspeha najjadnija je tekovina malograđanštine iz komunističke ere, u kojoj su se superiornima imali smatrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oni koji su živeli u trosobnim stanovima i sobu nisu delili, kao svi ostali, sa braćom i sestrama. Doda li se ovoj jadnoj optužbi i implicirana teza da naše biografije čine i naši roditelji, stižemo do tačke u kojoj nemamo mnogo čemu da se nadamo.
U društvu u kome je mržnja i agresija prešla svaku granicu i u kome se ne preza ni od čega kako bi se simbolički sahranio onaj koga mrzimo, priča o tome kako je neko manje vredan jer je bio siromašan kad je bio mali, najjadnija je tačka ovog spektra zla. To govori o tužnom sistemu vrednosti, u kome čovek ne znači ništa ukoliko njegova društvena oplata nije materijalno i simbolički opipljiva.
Vraćanje u opticaj pitanja 'šta su vam roditelji' do te mere je retrogradno i malograđansko da o njemu uopšte ne bi vredelo raspravljati da nije izašlo iz usta sredovečnog umetnika, koji se pri tom deklariše kao levičar.
Pokušaj da se neko danas omalovaži zato što je rastao u 'kartonskom naselju' i jer mu roditelji nisu bili bumbari, nažalost predstavlja ozbiljan recidiv stava 'komunističke aristokratije', ali i lični vrednosni, filozofski i ljudski čemer onoga ko je spreman da tako nešto uopšte prevali preko usana.
Osnovno pitanje glasi - zašto se takvim ljudima, sa tako jadnim stavovima, uopšte omogućava da govore javno? Jer, svaki takav nastup samo širi koncentrične krugove zla i besmisla.
