Izvor: Politika, 14.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara priča goste ne privlači
Bez novih ulaganja, pre svega u infrastrukturu, Vrnjačka Banja će izgubiti primat „banjske kraljice”, uprkos daru prirode, privlačnosti za turiste i odavno stečenom ugledu
Puni su parkovi ljudi koji šetaju ili uživaju u „debeloj“ hladovini, sva mesta popunjena su i u „vozićima“ koji voze turiste s jednog do drugog kraja Vrnjačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Banje, gužva je na banjskoj promenadi, u brojnim restoranskim baštama...Ovog avgusta gostiju je više za oko šest odsto nego lane.
– Trenutno je ovde oko 12.000 turista, računamo da će, ako se ovakav trend nastavi, oko 80.000 noćenja biti više ove sezone nego prethodne. Ohrabruje i to što je proteklih dana, u vreme karnevala, Vrnjačku Banju posetilo oko tri stotine hiljada ljudi. To je rekord, ali sve to ne sme da nas zavara i uljuljka u zadovoljstvu – kaže Nikica Pantović, direktor vrnjačke turističke organizacije.
On, a i drugi organizatori turizma u našoj „kraljici banja“ smatra da su bogatijoj ponudi, pre svega, doprineli mali hoteli. Desetak takvih podignuto je u poslednjih pet, šest godina i u njima se gostima nudi „evropska usluga“. Ni jedan od njih nije bez „spa-centra“ a ima ih i sa sopstvenim „akvaparkom“... U Vrnjačkoj Banji postoji 11 otvorenih i pet zatvorenih bazena. Dabome, pansion u tako ekskluzivnim objektima nije jeftin, oko pet hiljada dnevno po gostu, ali ima i onih gde smeštaj i hrana koštaju dnevno svega oko hiljadu i po dinara.
Jeftiniji hoteli pripadaju poznatom Ugostiteljsko-turističkom preduzeću „Fontana“ koje je, posle neuspešne privatizacije, u restrukturiranju. A, ta firma je još uvek „temelj“ ovdašnjeg turizma.
– Nevolja je što se u te veće hotele poput „Zvezde“, „Fontane“ ne ulaže dovoljno. Neophodna je detaljnija rekonstrukcija njihovih soba, restorana, kongresnih sala... Jer, ako se ovako nastavi, mi nećemo imati gde da primimo grupe od po dvesta i više gostiju – tvrdi Pantović.
Bogatijoj ponudi doprineli su, pre svega, mali hoteli (Foto M. Dugalić)
Sa ovakvom ocenom, odnosno stavom da je krajnji momenat za pravi podsticaj većim investicionim ulaganjima, slaže se i Zoran Seizović, predsednik opštine. Međutim, lokalne vlasti su u tom pogledu, ne samo zbog novca već i u skladu sa propisima, gotovo nemoćne.
– Da bismo mi, primera radi, sredili infrastrukturu ulice, parkove, kanalizaciju... i adekvatno zaštitili izvore lekovite vode, posle jednog perioda preterane nelegalne gradnje, potrebno nam je oko 20 miliona evra. Eto, ovih dana imamo problem sa bakteriološkim zagađenjem fekalnog porekla izvora „Snežnik“. No, naš budžet je oko pet miliona evra, a od te silne gradnje u poslednjih pet godina u opštinsku kasu se nije slilo više od sedam, osam miliona evra. Krajem sezone počećemo detaljnu rekonstrukciju glavnog banjskog parka i uređenje još jednog kilometra Vrnjačke reke, ali to je nedovoljno. Ima zainteresovanih investitora, ali turizam, pa i ovaj banjski, jeste „državna“ stvar i mnoge odluke su u nadležnosti viših državnih organa – kaže Seizović.
Zato lokalno rukovodstvo zamera Vladi Srbije, pre svega Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Agenciji za privatizaciju, što se, posle ovdašnjeg protivljenja pokušaju prodaje dela preduzeća „Fontana“ i Specijalne bolnice „Merkur“, sada, kako izgleda, namerno odugovlači sa novom ponudom i novim strateškim partnerom za preduzeće „Fontana“. Banjom već kruži zaključak u smislu „čeka se veća propast da bi se poznatom kupcu što jeftinije prodalo“. Kao podsticaj takvim glasinama ide u prilog i od državnih organa naručena procena vrednosti kapitala „Fontane“ koja je, tvrde Vrnjčani – sramna.
Kako se ovde nezvanično doznalo, hotel „Zvezda“ procenjen je na svega stotinu evra po kvadratu, odnosno 11.000 kvadrata na 1,1 milion evra...
Stoga su mnogi uvereni da sada država više odmaže nego što pomaže, a uvek je bilo obrnuto. O Vrnjačkoj Banji, kojoj nisu odoleli ni kraljevi, generali, ambasadori, književnici i naučnici, decenijama se brinulo i priskakalo u pomoć. Uostalom, prva analiza vode urađena je još u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, kada je utvrđeno da je „vrnjačka voda mlaka, kisela i lekovita“. Onda je sveštenik Jeftimije Popović tu ugostio vladiku Joanikija, a sreski načelnik Pavle Mutavdžić se izlečio od „otoka crne džigerice“. Posle je sve učinjeno da se 1862. godine osnuje „Fundatorsko društvo kiselo vruće vode u Vrnjcima“, a 1869. bude otvorena i prva turistička sezona.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 15.08.2011.
