Izvor: Blic, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propisi oterali mentu sa oranica
Većina severnobanatskih sela je bogata lekovitim biljem. Skupljači tog bilja kažu da bi ovo mogao da bude veoma isplativ posao kada bi država htela malo da im pomogne. Po njihovim rečima, gajenje lekovitog bilja je isplativije čak i od žita, a neka sela su zahvaljujući ovom poslu dobili vodovod, asfaltne puteve i trotoar.
Melisa čeka kupce i cenu
Proizvođači i sakupljači lekovitog bilja imaju robe na zalihama koja čeka kupce. Za kilogram suvog lomljenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lišća melise traže 150 dinara, a to je, kažu prerađivači, mnogo. Ista roba u Mađarskoj košta pet-šest evra. Zato se ovde i smanjuju površine pod lekovitim biljem, kažu proizvođači.
Jedan od najstarijih sakupljača samoniklog lekovitog bilja u selu Padej, opština Čoka, Janoš Goganj kaže da je tako bilo ranije, ali da su se uslovi danas znatno promenili.
- Naš atar je najvećim delom okružen livadama, pašnjacima i oranicama slabijeg kvaliteta, pa smo morali daleko više raditi i ulagati nego bački paori, čija je zemlja puno kvalitetnija, da bismo dobili dovoljno hlebnog žita za preživljavanje. Zbog toga su se naši seljani orijentisali na proizvodnju lekovitog bilja koje je bilo isplativije. Pre svega, to je bila menta. Nije bilo domaćinstva u selu koje nije imalo bar pola jutra mente. Zabeleženo je da je sedamdesetih godina prošlog veka u ataru bilo oko 1.600 hektara pod ovom kulturom. Kasnije smo počeli da gajimo i kamilicu, koja je kao samonikla pokrivala okolne pašnjake i livade, a zatim i melisu, beli slez i drugo lekoviti bilje - priča naš sagovornik.
Danas su površine pod lekovitim biljem smanjene, ali kako je potražnja za njima velika, proizvođači i skupljači se nadaju da će i njive ponovo zamirisati na mentu i kamilicu.
Zakonske regulative uticale su da sakupljači lekovitog bilja ovaj posao sada obavljaju krišom, jer je zanemarljiv broj onih koji su ovu delatnost registrovali. Ne žele da se objavljuju njihova imena i govore kako je cena lekovitih trava i korenja drastično opala, jer fabrike i prerađivači nerado kupuju njihovu robu iako je suša drastično umanjila njihov rod.
- Namera republičkog ministarstva za nauku, tehnologiju i zaštitu životne sredine je da u oblasti lekovitog bilja uvede više reda, dodatno je donela nedoumice sakupljačima - smatra Erne Semeredi iz Jazova, vlasnik preduzeća za otkup i proizvodnju lekovitog bilja „Kamilica".
- Od 153 zaštićene biljne vrste, nalazi se i melisa kao samonikla biljka, pa se javljaju nesporazumi oko odobrenih kvota. Takvih primera ima još. Doda li se tome i činjenica da za svaku lekovitu biljku koju gajimo u kulturi moramo zvati komisiju direkcije da bi nam odredili kvotu i prinos i snositi njene troškove, koji nisu mali, jasno je zašto ljudi okreću leđa lekovitom bilju.
Direktorka padejske „Mente", fabrike za preradu lekovitog bilja, Svetlana Radin rekla je da je ova fabrika svoju proizvodnju prilagodila uslovima koji diktira Evropska unija, ali ne rade punim kapacitetom zbog nedostataka sirovina.
- Dobili smo i sertifikate koji nam omogućuju izvoz u inostranstvo, gde su ovi proizvodi daleko skuplji nego na domaćem tržištu. Ove godine smo najviše izvezli u Mađarsku, ali da smo imali, mogli smo i tri puta više. U tome očekujemo i pomoć države, jer je ovo sigurno jedna od veoma unosnih delatnosti koja nije dovoljno iskorišćena kod nas - kaže Svetlana Radin.
