Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jul.2015, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka priprema plan za "gregzit"

Nemačka je sastavila plan za privremeni petogodišnji izlazak Grčke iz evrozone, ukoliko Atina ne poboljša svoje predloge za dobijanje pomoći, potvrdio je danas jedan izvor iz EU u Briselu, gde se upravo održava sastanak evrogrupe o grčkom zahtevu za novim paketom finansijske pomoći.

"To je interni dokument, nije distribuiran danas (na sastanku evrogrupe). Postojale su dve opcije - ili poboljšanje predloga (grčkih reformi), ili privremeni 'gregzit'", rekao je taj izvor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji je imao uvid u pomenuti dokument, navodi Frans pres.

Šojble želi da Grčka napusti evro na pet godina?

Ranije danas su britanski listovi Gardijan i Telegraf preneli da je nemački list Frankfurter Algemajne Zontagcajtung (FAS) objavio informaciju da nemački ministar finansija Volfgang Šojble želi da Grčka privremeno napusti evro, na pet godina, i da joj se da humanitarna pomoć kako bi sprovela taj proces.

Istovremeno, dopisnik Juronjuza izveštava da su grčki zvaničnici demantovali da je Nemačka predložila da Grčka bude "ukonjena" iz evrozone na pet godina.

Da se prodaju ostrva? Partenon možda?

Dokument predviđa dva scenarija, a prema prvom, kako piše FAS, Grčka bi trebalo da poboljša postojeće predloge reformi i da izvrši transfer imovine u vrednosti oko 50 milijardi evra, koja bi bila prodata da se plate dugovi, prenosi Gardijan i napominje da nije jasno koja imovinu imaju na umu. (Ostrva? Partenon možda?, piše na sajtu Gardijana).

Druga opcija predviđa da Grčka napusti monetarnu uniju najmanje na pet godina i da restrukturira svoj dug. Zemlja bi ostala članica EU i dobijala bi dalje "pomoć za podsticanje rasta, humanitarnu i tehničku pomoć".

Britanski Telegraf u svojoj informaciji na istu temu, dodaje da "nemački ministar finansija, za sada, odbija komentar o ovome".

Ministri finansija EU: Atina mora da ponudi dublje reforme

Ministri finansija zemalja 19-očlane evrozone okupili su se danas na vanrednom sastanku u Briselu, gde treba da donesu konačnu odluku da li će Grčka zadržati zajedničku evropsku valutu, ili biti primorana da štampa sopstveni novac.

Pred ministrima se nalazi predlog reformi koji je dostavila grčka vlada, što je bio uslov kreditora da razmotre zahtev koji je Atina uputila ranije ove nedelje za dobijanje trogodišnjeg kredita iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma.

Rojters saznaje da su ministri finansija evrozone poručili grčkom ministru finansija Euklidu Cakalotostu da Atina mora da ponudi dublje reforme, kako bi ih ubedila da otvore pregovore o trećem paketu pomoći.

Dva izvora su, tokom pauze posle tročašovnog rada evrogrupe, rekla britanskoj agenciji da postoji konsenzus između ostalih 18 ministara za stolom, da levičarska vlada u Atini mora da preduzme dodatne korake da ih ubedi da će poštovati sve nove dugove.

To se uklapa sa glasovima koji dolaze iz Nemačke, da Atina ne može jednostavno da predloži mere "koje su ostale neispunjene" iz drugog paketa spasa, da bi se kvalifikovala za treći paket pomoći.

Varufakis: Do "gregzita" je dovela politika EU

Grčka finansijska drama dominira u medijskim naslovima već pet godina iz jednog razloga - zbog tvrdoglavog odbijanja naših kreditora da nam daju suštinske olakšice na dug, piše doskorašnji grčki ministar finansija, Janis Varufakis, u današnjem broju britanskog lista Gardijan.

Zašto se oni, uprkos zdravom razumu, mišljenju Međunarodnog monetarnog fonda i svakodnevnoj praksi u kojoj se bankari suočavaju sa pritisnutim dužnicima, protive restrukturiranju duga, pita Varufakis u tekstu, i dodaje da se odgovor na to pitanje ne može naći u ekonomiji, već da on leži duboko u lavirintima evropske politike.

"Grčka je 2010. godine postala nesolventna zemlja. Za njen dalji ostanak u evrozoni postojale su dve opcije: prva razumna, koju bi preporučio svaki bankar - restrukturiranje duga i reformisanje privrede; i toksična opcija - povećanje novih kredita entitetu pred bankrotom, koji se pravi da je i dalje solventan", piše bivši grčki ministar finansija.

Zvanična Evropa je, kako dodaje, stavila spasavanje francuskih i nemačkih banaka izloženih grčkom javnom dugu iznad grčkog socio-ekonomskog razvoja.

Restrukturiranje duga bi podrazumevalo gubitak za bankare u pogledu njihovih udela u grčkom dugu. Izbegavajući da u svojim parlamentima priznaju da će domaći poreski obveznici opet morati da plate ceh neodrživih novih kredita njihovih banaka, zvaničnici EU su predstavili nesolventnost grčke države kao problem nelikvidnosti, i opravdali "spasilačke kredite" kao primer "solidarnosti" sa Grcima, piše Varufakis.

Da bi upakovali "cinično prebacivanje nepovratnih privatnih gubitaka" na pleća poreskih obveznika, za uzvrat su, kao izraz "čiste ljubavi", nametnuli rekordno strogu štednju Grčkoj, čiji je nacionalni dohodak, iz kog treba da se otplaćuju novi i stari dugov, smanjen za više od četvrtinu, navodi on.

"Da se to ne može dobro završiti, potrebna je matematička stručna jednog pametnog osmogodišanjaka".

Kada jednom ova, kako kaže Varufakis, "prljava igra bude završena, Evropa će automatski tražiti drugi razlog da odbije razgovore o restrukturiranju duga- sada bi to pogodilo džepove građana Evrope!".

"I tako su uvedene još veće doze štednje, dok je dug rastao, što je primoralo kreditore da povećavaju kredite u zamenu za još rigoroznije mere štednje", konstatuje on.

Varufakis ističe da je nova vlada levičarske partije Siriza izabrana sa mandatom da stavi tačku na ovu "zlokobnu sudbinu", da traži restrukturiranje duga i okonča štednju koja osakaćuje zemlju.

Pregovori su, prema njegovom mišljenju, dospeli u ćorsokak iz jednog prostog razloga - "poverioci nastavljaju da isključuju bilo kakvo opipljivo restrukturiranje, insistirajući na tome da će grčki neotplativi "parametarski" vratiti najslabiji Grci , njihova deca i njihovi unuci".

"U prvoj nedelji kao ministar finansija posetio sam Jerena Dajselbluma, predsednika evrogrupe, koji me je stavio pred težak izbor, da prihvatim 'logiku' spasilačkog paketa pomoći i odustanem od bilo kakvih zahteva za restrukturiranje duga, ili će sporazum o kreditu doživeti "krah", s neizrecivim posledicama zatvaranja grčkih banaka".

Podsećajući da je usledilo pet meseci pregovora u uslovima "monetarnog gušenja", i dirigovanog rada banaka pod nadzorom i upravom Evropske centralne banke, Varufakis tekst u Gardijanu završava podsećanjem na poruku jednog zidnog grafita:

"Ako ne kapituliramo, uskoro ćemo se suočiti sa kontrolom kapitala, kvazi-radom bankomata, produženim neradom banaka i, na kraju, s 'gregzitom'".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...