Izvor: Politika, 25.Dec.2012, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladanu Matijeviću uručena „Kočićeva knjiga”
Čitavog života bio sam jazavac u vreći, kojem sude zbog nekog karakušljivog kukuruza, rekao je laureat
Našem poznatom pesniku, pripovedaču, romansijeru Vladanu Matijeviću juče su u Vukovoj zadužbini u Beogradu uručene nagrade „Kočićevo pero” za zimu, kao i „Kočićeva knjiga” za 2012. godinu, koje dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić, Banjaluka–Beograd”. Članovi žirija bili su Vida Ognjenović, Miljenko Jergović i Nikola Vukolić, direktor Zadužbine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Petar Kočić”.
Prema rečima Nikole Vukolića, Matijević je nagrađen za knjigu „Memoari, amnezije”, u izdanju „Službenog glasnika”, i za celokupno stvaralaštvo, a kao i prethodni dobitnici ovog priznanja koje se dodeljuje već dvadeset godina o svakom godišnjem dobu, Matijević se pridružio piscima – nastavljačima lepote i dubine Kočićeve misli i reči. Ovo ugledno priznanje laureatu je uručio Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja.
– Knjiga „Memoari, amnezije” predstavlja iskorak u pisanju eseja, autor je opisao ono što je doživeo, saznao, iskusio idući svetom, gledajući, slušajući, pamteći, otvorenih očiju i otvorena srca. Naravno, kako je reč o umetniku kome je stvaranje jedini pravi, autentični sadržaj života, to će memoari otkrivati upravo taj deo njegove ličnosti. Pisac izričito tvrdi da se ne bavi politikom, ali u jednom krajnje ispolitizovanom vremenu, u kojem političke konotacije ima čak i izlazak u šetnju, odlazak u prodavnicu ili na roditeljski sastanak, ni on ne može ostati neokrznut. Pisac živi u svome dobu, piše o mnogo čemu: raskopanim ulicama, nebrizi društva za kulturni napredak, maćehinjskom odnosu prema knjizi i njenim poslenicima koji uprkos odsustvu podrške i poštovanja stvaraju dela značajne vrednosti – rekao je Vukolić.
Član žirija Miljenko Jergović ukazao je na to da je već sam naslov knjige „Memoari, amnezije” jedan mikroesej, koji govori o tome koliko je važan i onaj izbrisani deo sećanja u memoarima, a da Matijević, za razliku od buntovnog Kočića, miran i tih, progovara gotovo sa samog ruba rečenice.
Zahvalivši na uglednom priznanju, laureat je u svom stilu pročitao „Besedu u sedam zapisa”.
– Nisam očekivao „Kočićevu knjigu”, ali smatram da je zaslužujem. Čitavog života bio sam jazavac u vreći, kojem sude zbog nekog karakušljivog kukuruza koji nije ni carski, ni spa’iski, a ni ubran sa legalizovane njive Davida Štrpca. Moram priznati da su na mene više ostavili traga pisci koji su pisali posle Kočića. I oni su takođe ljubili slobodu i svoj rod, ali se za njih nisu tako strasno borili. Nadam se da bi Kočić bio zadovoljan izborom laureata kada bi pročitao moja dela, mada sigurno bi bio razočaran mojim pomirljivim i nebundžijskim karakterom. Nijedan ustanak nisam podigao, čak nijedan časopis nisam pokrenuo, nijedno moje delo nije bilo zabranjeno – rekao je Matijević, dodajući:
– Postoje umetnici koji iz mesta u kojem žive zrače ka vani, koji se trude da svoje zrake pruže što dalje u svet, i postoje oni koji svu svetlost sveta upijaju i njome obasjavaju mesto u kojem žive. Pripadam prvima, divim se drugima. Moja svetlost se rasipa, njihova je mala, ali ima svrhu, ako ništa, njome obasjavaju kafanski sto za kojim sede.
M. V.
objavljeno: 25.12.2012.
