Izvor: Kurir, 16.Dec.2010, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USVOJEN IZVEŠTAJ DIKA MARTIJA O TRGOVINI ORGANIMA
BEOGRAD - Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) usvojio je danas izveštaj i nacrt rezolucije specijalnog izvestioca Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
Komitet je dvotrećinskom većinom usvojio izveštaj i rezoluciju.
Na sastanku, koji je vođen iza zatvorenih vrata, bilo je pokušaja da se razmatranje izveštaja odloži za januar, ali je ozbiljnost teme i neophodnost da se podstakne >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << što pre pokretanje istraga o pitanjima o kojima govori Marti ipak doprinelo da Komitet podrži izveštaj i rezoluciju, rekla je za član delegacije Srbije pri PSSE Nataša Vučković.
Kako je rekla Vučković, rezolucija će biti tačka dnevnog reda januarskog zasedanja PSSE.
Marti je u izveštaju o ilegalnoj trgovini ljudskim organima označio aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija kao vođu grupe koja se time bavila.
Članica delegacije Srbije pri PSSE Nataša Vučković istakla je da će predlog rezolucije biti tačka dnevnog reda januarskog zasedanja Skupštine.
To je, kako je rekla, izuzetno važno jer govori o odnosu Komiteta i Parlamentarne skupštine prema ovom pitanju.
Takođe, svi poslanici PSSE imaju pravo da ulažu amandmane na ovu rezoluciju.
Rezolucija, ukoliko je PSSE usvoji bez većih izmena, predstavljala bi prvi međunarodni pravni dokument u kojem bi bilo navedneo da je Oslobodilačka vojska Kosova teroristička organizacija koja se bavila trgovinom ljudskim organima.
"Na raspravi koja je vođena u Komitetu većina učesnika je govorila o tome da se radi zaista o činjenicama koje su frapantne, o najmračnijoj slici o dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije, konkretno na Kosovu i u severnoj Albaniji", rekla je Vučković.
Svi su govorili i o neophodnosti da se sve ono što se kao indicija i kao elementi dokaza navodi u izveštaju Dika Martija bude predmet ozbiljnih istraga međunarodnih istražnih organizacija koje su za to nadležne, istakla je ona.
"Delegacija Srbije je u debati pozdravila hrabrost izvestioca Dika Martija da pokrene ovu temu, odnosno da otvori sva ova pitanja koja su i, po njegovim rečima, već dugi niz godina pokrivena i zidom ćutanja i velom tajne", navela je Vučković.
Prema njenim rečima, delegacija je pozdravila njegov stav da svi koji su počinili zločine moraju biti privedeni pravdi.
"Naglasili smo da Srbija ima takav stav, da smatra da je neophodno da se utvrdi istina kako zbog žrtava, kako zbog nestalih lica, tako i zbog njihovih porodica, ali i šire -zbog potrebe da se o svim zločinima otkrije istina, da se počinioci privedu pravdi i da se na toj osnovi počne izgradnja poverenja, pomirenja i stvaranja jedne bolje atmosfere u regionu", poručila je Vučković.
Na pitanje da li je tokom rasprave ukazano koje bi to konkretne institucije trebalo da se pozabave navodima iz Martijevog izveštaja, ona je rekla:
"Sama rezolucija je usmerena na nekoliko subjekata. Pre svega jedan deo zaključaka i preporuka tiče se Evropske unije, drugi neposredno Euleksa. Treći se tiče vlasti u Albaniji, a jedan deo Srbije i kosovskih privremenih organa. Dakle i svih članica Saveta Evrope".
Svim tim subjektima su upućene specijalne pojedinačne preporuke šta treba da urade i koji su zahtevi koje one treba da ispune, dodala je ona.
Biografija Dik Martija
Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti (65) već decenijama je posvećen borbi protiv organizovanog kriminalara i zaštiti ljudskih prava.
U Savetu Evrope Martiju je poverena delikatna istraga zločina na Kosovu i Metohiji i u Albaniji krajem prošle decenije.
To pitanje je postalo aktuelno posle objavljivanja knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte "Lov - ja i ratni zločini" u kojoj je ona 2008. napisala da je bila sprečena da istražuje zločine danas visokopozicioniranih bivših članova OVK, uključujući i premijera Hašima Tačija.
Svet je bio šokiran njenom tvrdnjom da je Oslobodalička vojska Kosova prebacivala zarobljene Srbe u Albaniju, gde su u "žutoj kući" ubijani, a potom su im vađeni organi koji su prodavani širom sveta.
Marti je prihvatio veliki izazov, kao što je to učinio i pre nekoliko godina prkoseći čak i bivšem predsedniku SAD Džordžu Bušu i moćnoj Centralnoj obaveštajnoj služzbi (CIA) koja je posle intervencije u Avganistanu protivzakonito držala i mučila osumnjičene za terorizam u desetak evropskih zemalja, pre nego što su izvedeni pred sud.
U njegovoj biografiji je ostalo zapisano da je svojim dokumentovanim izveštajem o američkim tajnim zatvorima u Evropi doprineo daljoj diskreditaciji Buša, čija vladavina će ostati upamćena po skandaloznim potezima u Iraku i Avganistanu.
Marti je rođen 1945. godine u Sorengu u Švajcarskoj. Završio je pravo i bio je tužilac u Kantonu Taćino. Doktorirao je na borbi protiv organizovanog kriminala i rasturanja narkotika gde je postigao velike uspehe.
Radio je u nemačkom univerzitetu Nešatel. Dobitnik je više priznanja za borbu kriminala čak i od američkog ministarstva za pravosuđe.
Marti je od 1998. godine član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde je istovremeno angažovan i u nekoliko komiteta i komisija.
