Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna istraga sreske vlasti
Posleratni režim interesovao se za život i aktivnosti Roma, ali nikada nije ustanovljen cilj jednog tajnog upitnika, nedavno pronađenog u Crvenoj Crkvi
Crvena Crkva – Pre ravno pet i po decenija, Odeljenje unutrašnjih poslova Sreskog narodnog odbora u Beloj Crkvi, svojim aktom pov. br. 3301-52, zatražilo je od Narodnog odbora opštine Crvena Crkva, da „odmah po prijemu akta, pristupi prikupljanju podataka po pitanju Cigana-čergara”.
Zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ozrenu M. Radosavljeviću, istoričaru, i uredniku seoskog lista „Dolić", u Crvenoj Crkvi, u arhivi je otkriven ovaj dokument, koji je imao „strogo pov." karakter, iz koga se vidi interesovanje sreske, a verovatno, i viših vlasti, za životni standard i aktivnosti Roma, kojih je uoči Drugog svetskog rata, u ovom selu bilo oko 40 odsto. Inače, po popisu iz 2002, od 805 stanovnika, samo 11 Roma se tako izjasnilo.
U pomenutom izveštaju, precizira se da „na teritoriji ovog odbora živi 265 Cigana, što čini 33 odsto ukupnog stanovništva. Uglavnom se bave zemljoradnjom. Pet domaćinstava se bavi zanatima. Pored redovnih zanimanja, imamo i 11 sviraca, četiri handlera konjima, a šest lica se bavi špekulacijama – crnom berzom. Po nacionalnosti, svi su srpski Cigani”.
„Da li mesni Cigani vrše krivična dela”, bilo je jedno od 26 pitanja na koje je odgovoreno da „vrše sitnija krivična dela, uglavnom poljske krađe”.
Nova vlast se interesovala i za odnos ove etničke grupe prema radnim zadrugama. „U zadrugama je 39 domaćinstava, sa 84 osobe sposobne za rad. Ali, petorica uopšte ne rade, 45 povremeno, a 34 lica su redovno na poslu.” a pitanje „da li ciganska deca pohađaju školu”, uzvraćeno je procenom da „neredovno pohađaju školu, a četvoro – ikako. Ostali – ad se to naredi, i to jedno vreme, a zatim prekinu”.
Vlast su zanimali higijenski uslovi, u kojima Cigani žive. „Deset odsto živi u sasvim lošim uslovima. Kao najčešći uzrok smrti, pominje se tuberkuloza”, odgovoreno je na ovaj upit.
Kakvo je učešće Cigana u političkom životu, koliko učestvuju u radu AFŽ (Antifašističko veće žena), i NF (Narodni front) interesovalo je nadležne, a iz Narodnog odbora Crvene Crkve im je odgovoreno da je „samo pet lica organizovano. Što se tiče učešća u radnim akcijama, do sada su samo tri omladinca učestvovala u akcijama, od toga dvojica sa slabim rezultatom, a jedan je pohvaljen”.
Inače, Ozren Radosavljević nije uspeo da otkrije u koje svrhe su traženi podaci. Predsednik OO Unije Roma Srbije u Beloj Crkvi, književnik i novinar Zoran Rašković, za „Politiku" u ovim postupcima posleratne vlasti prepoznaje „još jednu diskriminaciju" njegovih sunarodnika, upravo nakon završetka najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva, u kome su mnogi Romi izgubili život:
– Zaista mi nije jasno sa kojim ciljem je sastavljen takav upitnik. Nisam posebno iznenađen, s obzirom na mnoge nepravde prema romskom narodu, naročito u to vreme – zaključuje Rašković.
J. Danilović
[objavljeno: 21/01/2008.]
