Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TAKO TO RADE BUGARI
Bugarska je nedavno, u skladu s planovima o transformaciji oružanih snaga do 2015. godine ukinula Komandu operativnih snaga, Komandu za specijalne operacije, Istočnu i Zapadnu komandu kopnenih snaga, kao i Taktičku avijacijsku komandu i Komandu vazdušne odbrane, i sve kopnene i vazduhoplovne jedinice direktno podredila glavnom štabu. Novi načelnik Generalštaba bugarske vojske, general Zlatan Stojkov, izjavio je da se Sofija neće oslanjati na NATO zahteve daljeg redukovanja brojnog stanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojske sa 45.000 na 19.500 pripadnika, odnosno da Bugarska neće ići ispod broja od 45.000 vojnika.
Bugarska je članica NATO, u Bugarskoj Amerikanci imaju dve vojne baze i koriste jedan vojni poligon. Bugarski vojni avioni čuvaju vazdušni prostor Albanije i Makedonije, o čemu su potpisani i međudržavni sporazumi. Sofija unutar i izvan svojih granica, dakle, nema bezbednosnih izazova, pa ipak Bugarska je još prošle godine potpisala sa ruskom kompanijom RSK MIG ugovor vredan 48 miliona američkih dolara o servisiranju 16 aviona tipa mig-29. Istovremeno sa kompanijom "Aero Vodokhodi" potpisan je ugovor o servisiranju 12 aviona L-39 za obuku. Ministarstvo odbrane u Sofiji zatražilo je od kompanije "Lokid Martin" podatke o ceni i uslovima isporuke američkih aviona F-16, to isto je zatraženo još 2005. godine od Šveđana za avion JAS-39 i kompanije "Boing" za američki aparat FA-18EF. U igri je i francuski avion "rafal".
"Boing" je Bugarima u martu 2006. ponudio 16 aviona FA-18EF po ceni od 54 miliona dolara po avionu, a u tu cenu ulazi i 12 letelica F-5EF koje su korišćene za obuku. Kao alternativa ponuđeno je i 12 polovnih FA-18EF i 12 F-5EF. Bugarska vlada je zatražila da investicije u početne programe budu bar 80 odsto vrednosti od budućeg ugovora za koji se očekuje da košta između jedne i 1,4 milijarde dolara.
Bugarska je još 2005. godine sklopila ugovor o kupovini 12 novih helikoptera AS-532 "kugar" i šest novih helikoptera AS-556 "panter" što je deo njene obaveze posle ulaska u NATO. Krajem 2005. Sofija je potpisala i ugovor sa kompanijom "Elbit", vredan 70 miliona dolara, oko modernizacije 12 helikoptera "mi-24" i šest helikoptera "mi-17" na standarde NATO-a. Skupi vojni projekti zahtevaju i autoritativne lidere koji mogu da se za njih i izbore...
Bugarska ima oko osam miliona stanovnika i vojni budžet od oko 650 miliona dolara.
Približan broj stanovnika i vojni budžet ima i Srbija, ali sa skoro dvostruko manjim brojem pripadnika oružanih snaga. Naravno, bezbednosni izazovi Bugarske i Srbije ne mogu se ni porediti. Naime, Sofija je uspešno valorizovala članstvo u NATO-u, koji je u međuvremenu zaboravio na građane Bugarske, inače muslimanske veroispovesti, koji su u prethodnom socijalističkom sistemu morali u masovni egzodus u Tursku. Srbija, i pored svih potpisanih vojnih sporazuma sa SAD, te sporazume na strateškom političkom planu nije "naplatila". Barem ne kada je reč o Kosmetu.
Da li je to strategijski diletantizam politike, ili, zapravo, nedostatak strategijske volje guši potencijale Srbije. Naime, Srbija i pored jačanja privrede nije uspela da na prostoru bivše SFRJ, o Balkanu da i ne govorimo, ostvari neku vidljivu stratešku prednost, pa ni lidersku poziciju. Odsustvo samopouzdanja u političkom i vojnom sistemu, oklevanje u donošenju strateških odluka, nepostojanje institucionalnog okvira za sprovođenje strateških ciljeva, sve to doprinosi sveukupnoj strateškoj nedoslednosti. I sve to guši potencijale države na početku 21. veka. I pored određenih inicijativa, plašljivost u geostrateškom scenariju, koji se na Balkanu brzo menja, dovodi nas u stanje određene pasivnosti. Drugi oko nas ne čekaju i znaju kako brzo da popune taj vojnostrateški vakuum.
[objavljeno: ]
