Izvor: Danas, 31.Maj.2015, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveže isteklo
U agraru košmar i konfuzija. Jedni hvale "haračke" prelevmane na mlečne proizvode, iako se njima krši SSP. Drugi traže isto i za ostale poljoprivredne proizvode. Da zaštitimo naše seljake. Treći tvrde da su to falš mere. Koje dalje urušavaju naš agrar. Za primer navode ovaj "dramatični"podatak. Mi po hektari "pravimo" 720 evra, a Holanđani 30 hiljada, mi izvozimo dva, a oni 72 miliona evra. A oni su veliki kao naša Vojvodina. Umesto da postajemo konkurentniji i smanjujemo troškove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mi se večno "štitimo". Iako smo potpisali da to više nećemo.
U nastavku malo o mesu. Proizvođači iz EU izvoze na srpsko tržište smrznuto meso na kome piše da je sveže. Citiramo naslov: "Zamrznuti bućkuriš iz EU, po radnjama u Srbiji se prodaje kao svež proizvod". U podnaslovu dalje stoji (citat): "Nesmenjiva ekipa kriminalizovanih državnih službenika u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, širom je otvorila vrata masovnom uvozu hrane koja ne odgovara standardima EU. Na prvom mestu je uvoz mesa, koje ulazi na domaće tržište preko tajkunskih prodajnih lanaca. Kontrole nema. Sa druge strane, ubijanje domaćeg stočnog fonda i poljoprivrede traje svim sredstvima. Iako se svakog meseca ponovo uvoze u sve većim količinama, ipak nigde nećete naći vitrinu na kojoj piše da kupujete ranije smrznuto meso, odnosno da u pitanju nije sveže meso".
Država tako dozvolila i omogućila svojim direktivom. Koja kaže da zamrznuto meso može da se uvozi samo ako nije skladišteno duže od šest meseci od datuma klanja, ili zamrzavanja. A u EU je rok trajanja baš šest meseci. Što znači da prerađivači mesa iz EU koji trenutno raspolažu sa nekoliko milijardi evra vrednim zalihama mesa, koje su ranije izvozili u Rusiju, treba svoje viškove mesa duboko da zamrznu i neposredno pre isteka "njihovog" roka trajanja od šest meseci, po našim propisima imaju pravo da ga legalno izvezu u Srbiju. Zbog državnih "političkih" sankcija prema Rusiji, EU je odobrila sredstva iz fondova za poljoprivredne i druge proizvođače koji su pogođeni sankcijama, ali sredstva pokrivaju samo deo gubitaka, jer se viškovi neupotrebljive robe mere desetinama hiljada tona mesečno i milijardama evra. Hipermarketi EU su iz ovih razloga preplavljeni akcijama sa "prepolovljenim" cenama mesa u odnosu na redovne. Ipak, pošto se ni na akcijama ne proda baš sve, ono što se ne proda u EU ostatak se zamrzava i šalje na tržišta trećeg sveta. Sa sve Srbijom.
*Autor je ekonomski analitičar
