Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svemoguća zemlja
Promet stranih turista u Srbiji beleži stalni porast u poslednjih sedam godina, a danas je na nivou za oko 50 odsto nižem od onog koji je zabeležen 1989. ili 1990. godine. Devizni priliv ostvaren na ovaj način je oko 300 miliona dolara, a pre 16 godina je bio oko 500 miliona. Broj domaćih turista je prepolovljen u odnosu na te godine. Zvanična statistika je zabeležila ukupno dva miliona miliona turista u Srbiji tokom 2005. godine. Ne računajući goste iz bivših jugoslovenskih republika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najviše putnika iz inostranstva stizalo je iz Rusije, Nemačke i Italije.
Stranci najviše posećuju gradove, s tim da je Beograd 10 puta posećeniji od Novog Sada. Treba reći da je dobar deo ovih poseta evidentiran kao – poslovni turizam. Takođe, mnogi od registrovanih posetilaca su kroz gradove samo prošli na proputovanju u druge zemlje.
Kad je reč o inostranim gostima koji u Srbiji provode odmor, njima su omiljene destinacije Kopaonik, Zlatibor i banje. Sličan izbor imaju i domaći gosti. Kopaonik se nalazi u ponudi specijalizovanih inostranih turističkih agencija, kao jedan od skijaških centara Jugoistočne Evrope, Zlatibor je naša perjanica rekreativnog turizma, dok se na ostalim planinama ne nudi nešto više od bogom date prirode.
Turističke organizacije koje zvanično promovišu srpski turizam na prvom mestu ističu našu gostoljubivost i dobronamernost, kao i prirodne lepote. U jednoj od brošura piše i ovo – krenite u zemlju gde je sve moguće!
Među najvažnije događaje koje bi turisti trebalo da posete u Srbiji, uvršćeni su Egzit u Novom Sadu, Sabor trubača u Guči, kao i odnedavno beogradski Bir fest. Posebno se reklamiraju velika međunarodna sportska takmičenja.
Jedna od novih mogućnosti za Srbiju i naš turizam je i rezolucija UN broj 52, kojom su predviđene nove kategorizacije unutrašnjih plovnih puteva za nautički turizam. Primena ove rezolucije predviđa otvaranje novih plovnih puteva za rekreativnu plovidbu. Plovidba unutrašnjim vodama iz zadovoljstva, ili nautička plovidba, veoma je popularna u Evropi, a sistemi jezera, reka, kanala i odgovarajućih prevodnica omogućavaju da se plovi uzduž i popreko. Prema nezvaničnim podacima, obrt godišnji obrt nautičke industrije u Evropi je oko četiri milijarde evra. Pre nekoliko dana jedan beogradski nautičar nam se javio sa svog broda iz Pariza, nekoliko dana pre toga iz Amsterdama, pa iz Antverpena...
Srbija nema more, ali ima Dunav, Savu, Tisu, Begej, Tamiš, Moravu, kanale i jezera. Vode Vojvodine su u maju ove godine primenom nove rezolucije UN izradile nautičku kartu u kojoj je ucrtano više od 700 kilometara plovnih kanala. Međutim, njihova iskorišćenost je još minimalna.
Razlog zbog kojeg inostrani nautičari ne zalaze u Srbiju je administrativan. Prema Zakonu o prelazu državne granice, posade i putnici brodova ili čamaca koji plove pod stranom zastavom, dužni su da prolaze carinsku kontrolu prilikom svakog pristajanja uz obalu. Prošle godine je Dunavom kroz našu zemlju plovilo oko 450 velikih inostranih rečnih krstarica, koje su pristajale u Beogradu i Novom Sadu, ali je broj malih brodova i čamaca na i dalje na nivou statističke greške. Od prošle zime i Sava ima status međunarodnog plovnog puta, pa je teorijski dozvoljena za plovidbu stranih brodova i čamaca.
Postoje najave da će Zakon uskoro biti promenjen, što bi nautičare izjednačilo sa gostima koji nas posećuju kolima. Ostaje nam samo da uredimo priobalje i izgradimo skromne pristane.
-----------------------------------------------------------
Kopaonik na ceni
U preporuci posetilaca na britanskom veb sajtu "Trip advajzer" Beograd je predstavljen kao dragulj na kruni istočnih evropskih prestonica u kojem nije skupo. Savetuje se boravak u hotelu s dve zvezdice, uz napomenu da bi u njemu štošta moglo da se preuredi, ali je najvažnije da su sobe čiste, a Knez-Mihailova ulica blizu. Britanci koji su imali prilike da posete Beograd ističu da su njegova najveća atrakcija ljudi.
Na veb sajtu britanske agencije "Kristal" oglašena je zimska ponuda za jednonedeljno skijanje na Kopaoniku po ceni od 435 evra. Zanimljivo je da se skijanje u austrijskom Kicbilu prodaje za 100 evra manje, a u francuskom Val Dizeru je jevtinije čak za 150 evra.
Većina turističkih aranžmana za Srbiju u inostranim ponudama obuhvata ponudu za obilazak čitavog balkanskog regiona koji uključuje i druge bivše jugoslovenske republike.
[objavljeno: ]
