Izvor: B92, 16.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve opcije su na stolu
B92: Ovoga jutra gost u našem studiju po prvi put od kada je ambasador u Beogradu je gospodin Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije. Gospodine Gauen, ja ne znam da li ste stigli da pročitate predlog rezolucije Vlade Srbije, koji će biti polazna osnova za naš pregovarački tim. Taj predlog je u stvari suma stavova zvaničnog Beograda koji su se već mogli čuti, na primer, onaj o kompromisu bez ocepljenja je jedan od stavova. Da li je za Evropu prihvatljiva ovakva startna pozicija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beograda?
Gauen: Pročitao sam rezoluciju, pročitao sam je detaljno. Mislim da je važno shvatiti da je Kosovo u posebnim okolnostima, upravlja se njime na osnovu rezolucije 1244 i ne može se porediti sa drugim situacijama. Korak napred se mora napraviti, jednostavno mora biti na osnovu kompromisa. Ono što je bitno je da rešenje mora biti u skladu sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima, demokratijom, međunarodnim pravom i mora doprineti regionalnoj stabilnosti. Naravno, to podrazumeva situaciju u kojoj se nalaze kosovski Srbi i kosovski Albanci, to je vrlo kompleksno pitanje. Veoma je važno voditi računa o tim pitanjima i ne treba biti previše legalista po tom pitanju.
B92: Na drugoj strani, popričaćemo kasnije malo o rezoluciji 1244 i međunarodnom pravnom poretku, ali hoću da Vas pitam još nešto. Još jedna vest je juče stigla u Beograd iz Moskve. U razgovoru sa gospodinom Putinom predsednik Srbije Tadić je izneo ideju o podeli Kosova. Ova ideja nije nova našoj zemlji, ali je moje pitanje - S obzirom na činjenicu da međunarodni krugovi odbacuju tu ideju kao mogućnost da se o njoj raspravlja tokom pregovora, da li se nešto u međuvremenu promenilo u Međunarodnoj zajednici? Da li će i ta ideja biti na stolu? Da li gospodin Tadić ima informacije koje mi nemamo?
Gauen: Bio sam iznenađen tom vešću. Mislim da sam shvatio da Vlada podržava poziciju, stanovište da mora postati jedno multietničko Kosovo, i to je pozicija Kontakt grupe. Mislim da podela nije opcija.
B92: A zašto?
Gauen: To nije opcija jer ono što želimo da vidimo je jedinstveno društvo, multietničko društvo, gde različite zajednice žive zajedno. Podela ne bi funkcionisala, to bi odbila Kontakt grupa. Shvatio sam da je pristup beogradske Vlade da kakav god bio ishod, jasno je da ne žele nezavisnost, ali koliko shvatam, žele da Kosovo ostane jedinstvena celina.
B92: Rusija do sada nikada nije uložila veto kada je bilo reči o problemima sa kojima se Savet bezbednosti suočavao, kada je reč o bivšoj Jugoslaviji. Međutim, da li se u slučaju Kosova može očekivati iznenađenje u tom pogledu?
Gauen: Ne, mislim da ne može. Mislim da Rusija kompletno funkcioniše u okviru Kontakt grupe. Ona učestvuje na vrlo aktivan i pozitivan način na svim sastancima, i ona je jedinstvena sa Kontakt grupom u tom pristupu. Ja sam apsolutno ubeđen da će Kontakt grupa nastaviti da zajednički nastupa po tom pitanju, i to se videlo u stavovima gospodina Lavrova kad je bio ovde.
B92: Pomenuli ste rezoluciju 1244. Zvanični Beograd se stalno poziva na tu rezoluciju. Jedna od teza zvaničnog Beograda, koju je i premijer Koštunica izneo pred Savetom bezbednosti, je da se na Kosovu brani međunarodni pravni poredak. Formalno, međunarodni pravni poredak, mogu da se setim bar dva slučaja kada je narušen, u slučaju Iraka i bombardovanja Jugoslavije. Da li je zvanični Beograd u pravu kada se poziva na to? Da li će se braniti međunarodni pravni poredak u pregovorima o Kosovu?
Gauen: Da, u tom sam apsolutno siguran. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti predstavlja okvir za upravu nad Kosovom trenutno, to postavlja neki okvir za traženje budućeg statusa. Gospodin Ahtisari je imenovan od generalnog sekretara UN-a da se time bavi. Jasno je da je čitav proces čvrsto ukorenjen u rezolucijama UN-a i u međunarodnom pravu. Naravno, postoji mnogo aspekata i stavki međunarodnog prava koja se moraju primeniti na slučaj Kosova. I naravno da će se to uzimati u obzir prilikom pregovora da to bude rešenje koje će biti prihvaćeno u smislu međunarodnog prava, i gospodin Ahtisari će raditi na tome. Ali, važno je imati u vidu i shvatiti da je čitava situacija veoma složena i da se pre svega moraju štiti interesi svakoga ko živi na Kosovu.
B92: Kosovska Skupština, odnosno predstavnici kosovskih Albanaca će sutra usvojiti svoju rezoluciju, u kojoj će stajati da je kompromis nezavisnost. Za njih je kompromis nezavisnost kao što za beogradsku Vladu kompromis ostanak Kosova u okviru granica naše zemlje. Iz perspektive Evrope šta je za Vas kompromis u tim pregovorima?
Gauen: Mislim da je to posao kojim će se baviti gospodin Ahtisari. Na sastanku visokih predstavnika Kontakt grupe u aprilu uspostavljeni su neke glavne smernice, koje su date političarima u Beogradu i u Prištini. Mi, odnosno Vlada Velike Britanije, a i Kontakt grupa, oduvek smo govorili da je neka forma nezavisnosti opcija kao što su i druge opcije na stolu, one koje predlaže Beograd. Ne možemo da preskačemo korake, proces je tek počeo. Ono što je Kontakt grupa uradila i što će nastaviti da radi u okviru UN-a je da postoje veoma važni kriterijumi koji se moraju ispuniti, pre svega multietničnost, pitanje ljudskih prava, funkcionišuće društvo. Svi elementi društva moraju da funkcionišu na Kosovu da bi Kosovo moglo samo da upravlja svojim pitanjima na lokalnom nivou, da se primene svi standardi o kojima je govorio gospodin Eide.
B92: Na čemu Evropa bazira optimizam kada je reč o multietničnosti na Kosovu, s obzirom na situaciju na terenu i s obzirom na činjenicu da imamo potpuno suprotstavljene strane, dijametralno suprotne stavove? Albanci i Srbi se ne vole.
Gauen: Mislim da ste previše pesimistični. Mislim da je multietničko društvo sasvim moguće. Moguće je da svi elementi društva na Kosovu žive zajedno, to se događalo u prošlosti. Putovao sam svuda i tamo. Naravno, postoje neki razlozi za zabrinutost. To se vidi u stavu gospodina Eidea. Ali postoje primeri gde rade zajedno. Ja sam optimista kad je reč o ljudskoj prirodi, i mislim da je jedinstveno društvo tamo sasvim moguće postići.
B92: Gospodine Gauen, da li je beogradska Vlada izgubila u startu činjenicom da još nije usvojila platformu za pregovore, imamo tek predlog, da još nema pregovarački tim? Ili da drugačije pitam - Da li su Albanci zbog činjenice da imaju i pregovaračku platformu i formiran tim već mesec i po dana u prednosti u startu?
Gauen: Ne. Mislim, prilično ima smisla to što različiti političari u Beogradu rade zajedno da bi formirali stav. Gospodin Ahtisari dolazi ovde sledeće nedelje. Važna su sama pitanja o kojima se govori. Naravno, sastavljanje pregovaračkog tima je takođe važno, vidimo da se ovde radi na tome, pripreme su u toku, bitno je da se radi konstruktivno.
B92: Samo ću se vratiti sa podpitanjem na početak. Kažete da rade zajedno. Predsednik Tadić je izneo predlog koji je u suprotnosti sa onim što smo čuli u Skupštini.
Gauen: Mislim da treba da imamo više informacija o tome. Ja sam video jutrošnju štampu, i to je sve. Jasna pozicija treba da evoluira u samom Beogradu, da se postavi u Beogradu i da se nastavi dalje. Koliko ja shvatam, Beograd je do sada odbijao bilo kakvu ideju o podeli Kosova, ali čekamo da u Beogradu evoluira završna ideja u saradnji sa Kontakt grupom.
B92: Gospodin Marti Ahtisari će u pregovorima imati velika ovlašćenja. Ono što se može čuti nezvanično iz međunarodnih krugova, poput SAD-a, je da nisu najsrećnije neke zemlje zbog te činjenie. Da li Vaša Vlada ima problem sa velikim ovlašćenjima glavnog pregovarača?
Gauen: Velika Britanija je potpuno zadovoljna imenovanjem Ahtisarija i ovlašćenjima koja je dobio.. Njega je imenovao Kofi Anan, generalni sekretar. On ima kontakte sa Kontakt grupom, sa EU, on će se baviti veoma važnim poslom. Da budem iskren, nisam čuo nekakve sumnje u to da li je on sposoban za to, u pitanju je veoma složen posao, imaće punu podršku Međunarodne zajednice.
B92: Kada govorimo o pregovorima koji nas očekuju, uglavnom ono što se može čuti je da će dve suprotstavljene pozicije na kraju pomiriti gospodin Marti Ahtisari sa svim svojim velikim ovlašćenjima. Da li se može očekivati da gospodin Marti Ahtisari na kraju lupi rukom o sto i kaže - Ovo je rešenje?
Gauen: Moraćemo da sačekamo i da vidimo kako će proces napredovati, očigledno će biti potrebno vremena za to. Rekao sam, to je složeno pitanje, situacija na Kosovu je veoma specifična. Mnogo stvari treba uzeti u obzir uključujući i rezultate, posledice nasilja od prošle godine, kao što se mora uzeti u obzir ono što su radili Milošević i njegove snage na Kosovu '99. Kad su kosovski Albanci proterivani ili proterivani preko granice, a na hiljade njih je i ubijano bez ikakvog suđenja i to se mora uzeti u obzir.
Mora se biti objektivan prema svemu što se dešavalo. Stanovište je da jednim zlom ne možete pravdati drugo zlo. Ono što je Milošević radio i njegove snage '99. to nije opravdanje za ono što su Albanci radili prošle godine. Dakle, postoji više stvari o kojima se mora voditi računa, koje su se desile.
Jasno je ono što će Ahtisari raditi, on će rukovoditi procesom pregovora. To mora da bude konstruktivan proces, i zavisno od toga kako se napreduje sa tim situacija će se razvijati dalje. Sad je previše rano da se govori o tome šta će biti, ali ono što se nadamo da će biti je da će se postići rešenje pregovorima i da će u pregovorima aktivno učestvovati sve zainteresovane strane.
B92: Kada govorite o periodu Miloševića, činjenica da je Milošević proterivao Albance sa Kosova se danas u nekim međunarodnim krugovima poteže kao argument u kontekstu mogućeg kažnjavanja Srbije. Da li pregovarački tim, budući pregovarački tim, da li će srpska Vlada biti kažnjena zbog činjenice da je Milošević proterivao Albance? I da li će to biti u startu negativan poen za nas?
Gauen: Mislim da treba jednostavno biti objektivan o onome šta se dogodilo, objektivno gledati na događaje iz '99. Ono što zanima Međunarodnu zajednicu je da pronađe pravedno rešenje koje na pravi način odražava ravnotežu interesa svih zainteresovanih strana. U pitanju je vrlo komplikovana stvar, očigledno su u pitanju interesi kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, reč je o pitanju gde se traži političko rešenje na veoma evropski način.
I što se tiče Beograda i SCG, uzima se u obzir da je u pitanju zemlja koja ima jake aspiracije da se pridruži EU kakav god bio status Kosova. Nije u pitanju kazna. Ono o čemu govorimo je i to da se uzima u obzir šta se dogodilo i rešavamo sada probleme koji su stvoreni '99. i dalje, sve u okviru jedinstvenog procesa pridruživanja EU, radi se u tom duhu i mi se tome nadamo.
B92: A da li će Srbija zavisiti od tog duha, odnosno da li će pregovori sa EU i pregovori oko Kosova koji se vode paralelno uticati jedni na druge? Dakle, da li će nekooperativnost u jednim biti kažnjavana u drugim pregovorima? Taj stav se sada može i otvoreno čuti iz međunarodnih krugova.
Gauen: Trenutno dešava se mnogo stvari, počinju pregovori o Kosovu, zatim budućnost Državne zajednice, onda drugo važno pitanje je budućnost BiH-a, a i na kraju da se zaključi situacija sa Hagom.
Ono što je bitno za SCG kao buduću članicu EU, je da su pregovori o stabilizaciji i asocijaciji počeli. To je za SCG važan korak napred. Jasno je da SCG ima aspiracije da se pridruži Evropi.
EU želi da uključi u svoj sastav SCG. Ali sve članice EU prvo žele da vide da SCG reši ta pitanja koja smo pomenuli.
U pitanju su standardi, jer EU se zasniva na poštovanju određenih standarda, to poštuju sve članice. Da bi se SCG zaista približile EU mora da ispoštuje te standarde, mora da bude takvo društvo u političkom smislu i mora da jednostavno bude društvo na evropski način o ovome što sam govorio.
B92: Imam još dva-tri pitanja u vezi sa Kosovom. Kad Međunarodna zajednica kaže da nema promena granica, ovde se to tumači da Kosovo ostaje u formalnom smislu deo Srbije, tako nama tumače političari. Međutim, kada Vi kažete da nema promena granica, da li to znači da Kosovo ostaje u svojim granicama bilo nezavisno ili autonomno, da nema promene granica u odnosu na druge u regionu?
Gauen: Mislim da bez obzira kakav će biti budući status Kosova Međunarodna zajednica misli da neće biti ponovnog iscrtavanja granica Kosova.
B92: A koji je princip za Vas, za Britaniju važniji - princip teritorijalnog integriteta ili prava na samoopredeljenje, ili to tumačenje zavisi od političkih okolnosti?
Gauen: Smatram da je međunarodno pravo komplikovana stvar. Nijedna odgovorna zemlja neće reći prvi ili drugi princip je važniji. Međunarodno pravo je stvar koja se konstantno razvija. Od Drugog svetskog rata pa na ovamo međunarodno pravo je proces koji se menja. Ovde je važna rezolucija 1244, stavovi iz te rezolucije su vrlo važni. Znači, pominje se i samoopredeljenje naroda, o tome se govorilo i u Rambujeu.
Dakle, nije u pitanju Britanija ili bilo koja druga članica Kontakt grupe da li favorizuje jedan ili drugi princip. Kad se pogleda međunarodno pravo uzima se u obzir čitav korpus zakona, i iznad svega bitno je da se to primeni na jednu specifičnu situaciju i određene uslove. Kada pričamo o Kosovu vodimo računa o istoriji Kosova, o međunarodnim pravnim pitanjima koja se tiču Kosova, i ima tu mnogo aspekata.
B92: Kada kažete da je važna rezolucija 1244, da li to znači da neće biti revizije te rezolucije ni u kom smislu?
Gauen: Postoji i to je usvojeno, ali to je važan kontekst u okviru koga gledamo sve to. I kada govorimo o budućem statusu svakako pod tim podrazumevamo i neku promenu.
B92: Kada govorimo o pregovorima koji nas očekuju, kada govorimo o pregovorima o Kosovu, nekoliko nevladinih organizacija poput Međunarodne krizne grupe je već izašlo, i to važnih, i Grupa za Balkan na kraju krajeva je izašla sa svojim idejama oko rešenja kosovske krize. Koliko na oficijalne međunarodne krugove utiču ovakve ideje? Mi nekada mislimo da zapravo Međunarodna zajednica ovakve grupe koristi kao probni balon za testiranje ideja koje ima na raspolaganju.
Gauen: U svetu međunarodne politike postoji mnogo analitičkih grupa koje imaju visoku reputaciju, koje saopštavaju svoje ideje, kao što to rade i pojedinačni stručnjaci. A svaki mudar političar sluša sve dobre ideje, koje mu pomažu da bolje sagleda situaciju, kako mi kažemo, da se odmakne od situacije da je vidi objektivnije.
Mislim da je ključna stvar da se vratimo na fokus onoga o čemu se ovde radi. Gospodin Ahtisari i njegov posao se nalaze u okviru onoga što je njegov mandat dat od UN-a. Postoji mnogo ljudi, da li pojedinaca ili organizacija, koje imaju svoje stavove, svoje ideje, to je odlično, veoma dobro, ali te nevladine organizacije nisu one koje nose odgovornost zapravo.
B92: U nastavku "Kažiprsta" razgovaramo o Ratku Mladiću, o referendumu u Crnoj Gori. Gospodine ambasadore, pre nego što popričamo o predstojećem referendumu u Crnoj Gori moram da Vas zamolim da komentarišemo nešto što se ponovo ovde aktuelizovalo u poslednja dva dana, a zapravo posle posete Teodora Merona Beogradu i uoči procene EU o ispunjenju standarda zvaničnog Beograda u kontekstu pregovora o asocijaciji i stabilizaciji, a to je Ratko Mladić. Da li Vam se ovoga puta javno izrečeni opisi napora naših političara da dođu do Ratka Mladića čine uverljivim?
Gauen: Očigledno je napravljen veliki napredak što se tiče saradnje sa međunarodnim Tribunalom ove godine, to je priznao i sam sud i tužiteljka Karla del Ponte, ali trojica istaknutih optuženika koji imaju veoma ozbiljne optužnice nisu privedeni Tribunalu - Gotovina u Hrvatskoj, i Mladić i Karadžić, to je ono što se smatra odgovornošću SCG. Te ljude je trebalo pronaći i prebaciti u Hag još u prošlosti, i to je od suštinske važnosti za ovdašnju Vladu da reši to pitanje. Mislim da je to ovdašnjim vlastima jasno i da postoji volja i namera da se to uradi.
Međunarodna zajednica insistira da se ti ljudi izvedu pred međunarodni sud i da im po najvišim međunarodnim pravnim standardima bude suđeno. Naravno, o Mladiću i Karadžiću govorimo o optužbama kao što je, na primer, masakr u Srebrenici, to je veoma važno, to je pitanje od suštinske važnosti za SCG ako želi da se približi EU, Partnerstvu za mir i NATO-u, to je nešto što se mora rešiti.
B92: Kada kažete da postoji ovde volja da se ispune obaveze prema Haškom tribunalu u slučaju Ratka Mladića, da li imate informacije da se zaista čine napori da do toga i dođe?
Gauen: Mislim da ćete morati to da pitate Vladu SCG.
B92: Znala sam da ćete to da mi odgovorite.
Gauen: Znam da je napravljen suštinski napredak, ali poenta je da i ova dvojica iz SCG i Gotovina iz Hrvatske takođe budu u Hagu.
B92: Kada kažete Karadžić, zvanični Beograd se nadao da Karadžić nije njegov problem.
Gauen: Jasno je da su i Mladić i Karadžić pojedinci koji su imali jake veze sa SCG. Koliko sam ja shvatio, ovde postoji razumevanje da je Karadžić bitan za tu čitavu stvar iz konteksta Srbije baš kao i Mladić.
B92: Ukoliko Mladić ne bude u Hagu do određenog roka, kakva će odluka u kontekstu pregovora o stabilizaciji i pridruživanju biti doneta?
Gauen: Ja jednostavno ne znam, ali potreba za punom saradnjom sa Haškim tribunalom je integralni deo onoga što je odlučio Savet ministara Evropske unije i Evropske Komisije, kada je prihvatio početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ja se nadam da će Karadžić i Mladić biti u Hagu što je pre moguće. Ako to ne bude, to je jedno ozbiljno pitanje koje će bacati senku na sve što ima veze sa drugim procesima. Pre svega tu moraju da se vide konkretni rezultati.
B92: Kad kažete da će senku na sve ostale procese baciti ukoliko se to ne dogodi, na koje sve procese mislite?
Gauen: Pre svega mislim na želju SCG da se približi članstvu u EU i NATO-u, i da bi se to ostvarilo postoje faze u tom pridruživanju. EU počiva na usvajanju određenih standarda. To su kriterijumi iz Kopenhagena, koji su definisani još '93, i uključuju vladavinu zakona i poštovanje međunarodnog prava. Ukoliko SCG želi da se približi EU, ona jednostavno mora da reši pitanje preostalih optuženika, to je jednostavno suštinski važno.
B92: Pre nekoliko dana ste bili u Podgorici i tamo ste vlastima uručili upozorenje. Međutim, gospodine Gauen, mi smo ovde u nedoumici zbog različitih interpretacija tog upozorenja u zavisnosti iz kojih političkih krugova dolaze, tako da imamo dve definicije upozorenja. Jedno je demarš, oštro upozorenje, a drugo je samo upozorenje. Šta ste zapravo odneli vlastima u Podgorici?
Gauen: Mi smo upotrebili reč demarš, što je naziv za vrstu komunikacije po tom pitanju što je EU kao celina uputila Vladi u Crnoj Gori. To je stav EU kao celine, Mi verujemo da Državna zajednica ima veoma važnu ulogu.
Ipak, postoji stavka u Ustavu da se dozvoljava referendum, a ono što smo mi poručili je da ako bude referenduma, onda to mora biti u skladu sa međunarodnim standardima. To se mora prihvatiti kao savet Međunarodne zajednice da bi bio validan i legitiman referendum.
To što smo mi uputili Vladi u Crnoj Gori se jasno zasniva na dokumentu koji je potpisan u Beogradu kad je gospodin Solana bio ovde. Evropska unija očekuje da crnogorska vlast potpuno sarađuje sa međunarodnom zajednicom i da pokloni dužnu pažnju dijalogu sa Beogradom i sa svim opozicionim strankama u Crnoj Gori. To je suština onoga što EU očekuje od ovog načina da se taj proces dalje razvija. Bez obzira da li će Crna Gora ostati u okviru Državne zajednice ili će biti nezavisna država njena cilj je EU, i EU zbog toga veoma vodi računa o načinu na koji bi se sproveo taj referendum.
B92: Zašto mi imamo utisak da EU ima problem sa tim referendumom? Kada to kažem, ne mislim na referendumska pravila. Na kraju, Vlada u Podgorici se stalno poziva na OEBS, koji je njihov postojeći zakon ocenio vrlo pozitivno pre nekoliko godina. Dakle, kada govorimo o referendumu zašto mi imamo utisak da se EU ne sviđa da se taj referendum u Crnoj Gori sprovede? Zašto imate problem sa tim da oni održe referendum?
Gauen: Nemamo problem. Ako se vratimo na ono što smo podržavali ranije EU i mi, Velika Britanija kao članica, mi smo oduvek podržavali da demokratski proces koji se mora sprovoditi mora biti dobrovoljan, ustavan proces. Nema sumnje da Crna Gora ima pravo da održi referendum posle određenog perioda, to je definisano Ustavnom poveljom.
Naglašavam da mi budućnost čitavog Zapadnog Balkana, svih država Zapadnog Balkana vidimo u EU. Ako Crna Gora ili kao članica Državne zajednice ili kao nezavisna država želi da ide ka EU, onda bez obzira u kom statusu mora da poštuje evropske standarde. Nije problem sa referendumom kao takvim. Mi želimo da se politički procesi kakvi god oni bili, koji se ovde odvijaju, odvijaju po evropskim standardima da bi bili legitimni i prihvaćeni od Evrope. Mislim da je to suština naše poruke i mislim da je jasno shvaćena. Mi želimo da sve što se ovde odvija odvija u evropskom kontekstu.
B92: Ukoliko dođe do tog referenduma i ukoliko Crna Gora proglasi nezavisnost, u kontekstu pregovora sa EU da li će imati problema? Da li će se proces vratiti unazad za Crnu Goru, na kraju i za Srbiju?
Gauen: Postojaće neke praktične posledice, na primer, ako se referendum sprovede u konsultaciji sa svim partijama, sve kako treba. Činjenica je da (u skladu sa Ustavnom poveljom) ako jedna članica napusti Državnu zajednicu, ona neće biti pravna naslednica SCG. Mi bismo morali da napravimo, da redefinišemo odnos između EU i Crne Gore kao nove države, i morali bi da unesemo neke promene u načinu dijaloga koji se trenutno vodi, na primer, između Evropske komisije i SCG kao zajednice.
Ukoliko se referendum sprovede po svim odgovarajućim standardima na konstruktivan način, proces te čitave adaptacije na novu situaciju bi bio mnogo manje komplikovan nego da postoji sumnja da li je sve to izvedeno legitimno.
B92: Da li je za Vas prihvatljiva ideja koja se može čuti iz političkih i vladajućih krugova u Crnoj Gori, a to je da ide redosled ovako - Venecijanska komisija donese svoju odluku o referendumskim pravilima, Crna Gora usvoji referendumska pravila, održi referendum u aprilu, ali odloži proglašenje rezultata referenduma?
Gauen: Nemam komentara na to. Ključna stvar je da se proces sprovede uz konsultacije sa Međunarodnom zajednicom i u skladu sa Međunarodnim standardima. Principi o kojima sam govorio odnose se i na ovo, to je isto, to znači prihvatanje međunarodnih standarda. Postoje preporuke Venecijanske komisije, biće ih i od EU. U pitanju je jedinstven proces, ali trenutno ne mogu da vam dam konkretniji odgovor na vaše pitanje.
B92: I poslednje pitanje oko Crne Gore - Da li Britaniju brine činjenica da se ruski uticaj u regionu uvećava činjenicom da njihov kapital ozbiljno ulazi u Crnu Goru?
Gauen: Ne vidim da postoji razlog za brigu, u interesu je svake zemlje da ostvari investicije. Dobro, investicije dolaze iz Rusije, dolaze iz drugih zemalja, nadam se da ćemo videti još više investicija i iz drugih zemalja pošto postoji veliki turistički potencijal u Crnoj Gori. Ono što je tu najbitnije je da sve investicije budu pravno i dobro regulisane, to je bitno u svakoj zemlji pa i u Crnoj Gori.
B92: Kako komentarišete ispade neonacista u Vojvodini? Da li imamo razloga za brigu?
Gauen: Mislim da da. Incident takve vrste je vrlo ružan. Očigledno je najvažnije da vlasti i policija brzo reaguju i da spreče svako nezakonito ponašanje ovakve prirode. I mislim da su političke partije u Srbiji reagovale veoma brzo i veoma pozitivno na to, reagovale su na način koji se smatra pozitivnim. U svakom demokratskom društvu je to veoma ružno kad se dogode takve stvari. Koliko sam video, policija, vlasti i pravosuđe ovde su veoma brzo reagovali na to.
B92: Gospodine ambasadore, Britanija se ne nalazi na listi zemalja koje rado ulažu u Srbiju, odnosno najopreznija je, čini mi se. Šta, metaforički rečeno, treba Srbija da uradi, kakve uslove da napravi pa da recimo u Knez Mihajlovoj jednog dana imamo ekspozituru Barklis banke ili robnu kuću Marks i Spenser?
Gauen: Mi ovde imamo neke investicije, od kojih je najveća investicija 'Britiš Amerikan tobaka'. Ne mogu sad da govorim o detaljima, ali dve druge kompanije su trenutno veoma zainteresovane za investicije.
Napredak ka EU je veoma važan, ako Srbija i Crna Gora žele da privuku investicije. Jer to podrazumeva strukturalne promene, privatizaciju, promene pravila zakona, menja se privreda. Jednostavno, u celini gledano pozitivna privredna klima se stvara, i dobre investicije privlače i druge ljude da imaju bolje mišljenje, bolji pogled na Srbiju.
Ono što smatram je da vaša Vlada, vaša Privredna komora vaši nadležni organi treba da budu vrlo aktivni u promovisanju poslovnih prilika, poslovnih mogućnosti koje se nude u Srbiji. Evo, ja ću u nekim poslovnim krugovima u Londonu sledeće nedelje govoriti upravo o tome, o mogućnostima za posao u Srbiji. Mogu da kažem da ću govoriti o poslovnoj klimi ovde. Vaša vlada, i vaše ambasade u drugim zemljama (naročito u EU) reba da budu aktivni. Ja bih takođe želeo da vidim neke britanske prodavnice u vašoj glavnoj ulici.
B92: I poslednje pitanje. Za dva meseca ističe mandat Britaniji na čelu EU kao predsedavajućoj. Da li možete, evo, na kraju da kažete šta je po Vašem mišljenju bilo u tome pozitivno a šta ne, šta su bili Vaši uspesi a šta neuspesi?
Gauen: Reći ću tri stvari. Veoma smo zadovoljni što je Savet Evrope odlučio da počnu razgovori sa Turskom o pridruživanju, zatim razgovori o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom i Crnom Gorom, o pridruživanju s Hrvatskom. Ponavljam, veliko nam je zadovoljstvo što ova zemlja napreduje ka članstvu u EU. Zajednički ćemo raditi na tome. Otpočeli smo diskusiju o redefiniciji budućnosti Evrope. Na početku britanskog predsedavanja Evropskom unijom, Toni Bler je govorio o tome da treba svi da se probude, to je specifičan pristup. Onda, budućnost samog finansiranja EU je važno pitanje i nadamo se da ćemo s time napredovati pre kraja godine.
Tokom našeg predsedavanja učinili smo neke velike pomake. Takođe smo pokrenuli rešavanje brojnih pitanja koja su deo svakodnevnog posla u EU. Mi smo sveukupno zadovoljni onim što smo uradili.
B92: Hvala Vam što ste bili gost Radija B92.
