Izvor: B92, 27.Dec.2011, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stratimirovići ili Čolakovići
Beograd -- Beogradski sud danas nije doneo odluku kojom bi Gradu Beogradu zabranio dalje raspolaganje vilom u Ulici Teodora Drajzera 15 na Dedinju.
Vila je poznata i kao Legat Rodoljuba Čolaković i Milice Zorić.
Spor u vezi sa raspolaganjem nad tom vilom vodi se između gradskog sekretarijata za kulturu i porodice Miloša Stratimirovića, kome je vila oduzeta 1946. godine pošto je bio osuđen kao narodni neprijatelj.
Ko su Stratimirovići?
Osuđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa rehabilitovani Miloš Stratimirović je praunuk mitropolita Stefana Stratimirovića osnivača karlovačke Bogoslovije, Novosadske gimnazije, Stefaneume i drugih kulturnih i obrazovnih institucije. Mitropolit je tvorac duhovne autonomije vojvođanskih Srba i imao je značajnu ulogu u oba srpska ustanka protiv Turaka. Njegov sin Đorđe Stratimirović je bio vojni vođa Srba 1848. i jedan je od tvoraca svetovne autonomije. I Stefan i Đorđe su među 100 najznačajnijih Srba 19. veka. Svi sadašnji naslednici Stratimirovića imaju državljanstva Republike Srbije kao i Austrije i SAD.
Sudska odluka danas nije doneta zbog toga što je sud procenio da Grad Beograd, odnosno sekretarijat za kulturu, nije dostavio sudu svu potrebnu dokumentaciju koja je tražena.
Gradu je naloženo da tu dokumentaciju dostavi u najkraćem roku. Po prijemu dokumentacije sud je najavio da će privremenu meru zabrane raspolaganja i hipotekarnaog opterećenja objekta doneti van ročišta.
Porodica Stratimirović je od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda tražila da se zaustave radovi na vili i da se porodici vrati pravo korišćenja vile.
Miloš Stratimirović koji je osuđen 1946. godine je 2009. rehabilitovan, a ništavim su proglašene sve kasnije odluke o konfiskacije imovine.
Vojin Stratimirović, Milošev sin, kaže da je porodica donela odluku da, kada dođe u posed, u vili osnuje porodični muzej u kome bi pored eksponata vezanih za porodicu bile organizovane i postavke istorijske građe vezane za znamenite Srbe , posebno iz vremena Austro-Ugarske monarhije.
Iako je grad naveo da je zgrada još 1963. data na korišćenje bez nadoknade za izložbene i druge aktivnosti, ta zgrada nije korišćena samo za umetničke događaje.
Zgrada je bila izdavana u zakup firmama Darka Ašanina i u njoj su bili i kockarnica i klub zatvorenog tipa. Sam Ašanin je ubijen u dvorištu te zgrade. Udovica Darka Ašanina je godinama vodila spor pokušavajući da dokaže svoje pravo vlasništva.
Trenutno je zgrada pod građevinskim radovima, a naslednici navode da bi grad to mogao koristiti kao argument da ne vrati kuću iako pravnici navode da se to ne može koristiti i da je zbog toga važna odluka suda da se zgrada ne može prodavati, iznajmljivati ili stavljati pod hipoteku.
Zbog toga što je osuđeni pa rehabilitovani Miloš Stratimirović bio i austrijski državljanin u ceo slučaj se uklkjučila i austrijska ambasada u Beogradu koja se već obraćala gradskom sekretarijatu za kulturu sa molbom da se zaustave radovi na zgradi. U Nedavnom pismu austrijski ambasador Klemens Koja je sekretarijatu za kulturu naveo da bi se budući muzej Stratimirovića koristio kako bi se „istakle tradicionalne veze Srba i Austrije".
