Izvor: Blic, 07.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijom upravlja dve hiljade ljudi
Srbijom upravlja dve hiljade ljudi
Ako bismo super-elitu, strukturu koja je u proteklih nekoliko godina imala odlučujući uticaj na dešavanja u Srbiji predstavili kao krug, onda bi se u samom središtu našlo svega nekoliko ljudi, toliko da se mogu nabrojati na prstima jedne ruke, tvrdi Srbobran Branković, doktor sociologije i direktor agencije 'Medium Galup”, dodajući da su neki od njih za širu javnost malo poznati.
U drugom prstenu bili bi ljudi takode ogromne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moći, ali značajno manje od mogula u centru. Konačno, u trećem prstenu su prenosnici, oni koji faktičku moć prevode u formalne političke. pravne, poslovne... odluke i postupke. Vlasnik 'MK Komerca” Miodrag Kostić bi, na primer, bio negde između drugog i trećeg prstena, više u drugom. Cela ta struktura u sva tri prstena ne broji više od oko 2.000 ljudi.
Taj vrh koji poseduje delom formalnu, delom neformalnu političku, ekonomsku i vojno-policijsku moć ključni je deo više klase u Srbiji u koju, prema empirijskom istraživanju iz septembra 2003. godine, spada svega 0,3 odsto ili manje od 30.000 gradana Srbije. Na socijalnoj piramidi Srbije to je samo jedna teško uočljiva tačka.
U srednjoj gornjoj klasi je 11 odsto građana Srbije sa mesečnim primanjima od oko 200 evra po članu domaćinstva. Srednju donju klasu čine oni koji svoju situaciju sami ocenjuju kao podnošljivu, ima ih ima oko 42 odsto i mesečna primanja su im oko 150 evra po članu domaććinstva.
U donju klasu su razvrstani oni čija je materijalna situacija loša i oni koji svoju situaciju ocenjuju kao nepodnošljivu. Prvi u ove dve podjednako široke grupe imaju primanja od oko 70 evra po članu domaćinstva mesečno, a drugima ova primanja ne premašuju 50 evra mesečno. Donja klasa je gotovo polovina stanovništva Srbije, skoro 46,7 odsto ukupnog stanovništva.
Rasponi na socijalnoj piramidi se proširuju, raste stepen socijalnog nezadovoljstva. To će, smatra Branković, predstavljati vrlo ozbiljan izvor političke nestabilnosti i donosiće snažne pritiske na Vladu u vremenima koja slede.
Osnovni problem kod nas je što je srednja klasa samo geometrijski u sredini, nalazi se između vrha i dna piramide, ali nema obeležja onih srednjih klasa koje su oslonac političke stabilnosti na Zapadu, a to znači rasterećenost materijalnih briga, izvesnu sigurnost, dugoročnu perspektivu, mogućnost da se podignu krediti, da se ulazi u investicije, smatra Branković.
- Činjenica je da je prošla Vlada bila suviše zaokupljena borbom za skupštinsku većinu, ogorčenom i često protivustavnom, te da nije preduzela korake da podstakne ekonomski rast i prosperitet. To prevashodno znači da postojećem biznisu olakša život i da donese i sprovodi program podsticanja novog preduzetništva. Tako je za neizbežne žrtve reformi izostala bilo kakva alternativa: nisu se otvarala nova radna mesta za one koji su ostajali bez posla i nisu se realno povecavale plate zaposlenih, iako su troškovi života rasli – kaže Branković.
Istovremeno, bogataši iz Miloševićevog doba i ljudi bliski novoj vlasti iskoristili su privatizaciju da svoje bogatstvo još više uvećaju. U uličnom žargonu ljudi kažu: 'meni firma – tebi otkaz”.
- Ja sam bio uverenja da je prošla vlada naročito u drugom delu svog mandata i posebno u poslednjih godinu dana svog vladanja bila ništa drugo do marioneta krupnog kapitala čiji je zadatak bio da spreči, odnosno da oteža rađanje tog autentičnog privatnog biznisa koji bi mogao da ugrozi monopole. To utire put za demagoge i politička zbivanja u Srbiji idu ka daljoj destabilizaciji – zaključuje Branković.
