Izvor: RTS, 12.Mar.2010, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoljna politika deli EU
Diplomatska služba omogućiće veći uticaj EU u svetu, tvrdi visoka predstavnica za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Formiranje službe nailazi na otpor u pojedinim krugovima Unije, jer velike članice ne žele da prepuste važna pitanja Briselu.
Tradicionalne diplomate iz evropskih zemalja uskoro će dobiti nove kolege - predstavnike Evropske unije. Njihova šefica, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, objasnila je poslanicima Evropskog parlamenta u Strasburu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da će nova diplomatska služba omogućiti EU da poveća svoj uticaj u svetu.
Eštonova je, takođe, napomenula da Unija mora da zastupa jedinstvenu politiku, ako ne želi da je ubuduće prestignu azijske zemlje, posebno Kina i Indija.
Takva legitimnost u svetu stiče se, dodala je Ešton, ponajviše sređivanjem stanja u neposrednom susedstvu.
"Prvo, moramo da obezbedimo veću stabilnost i bezbednost u našem susedstvu, promovisanjem političkih i ekonomskih reformi. Drugo, da bi se nosili sa bezbednosnim problemima u svetu, potrebni su nam jedinstvena strategija, jake međunarodne organizacije i vladavina prava", naglasila je Eštonova.
Prem njenim rečima, moramo da izgradimo i strateške odnose sa ključnim zemljama i organizacijama, jer niko sam ne može da reši današnje probleme.
Kosovo i Avganistan teška prepreka za Uniju
U tom kontekstu, EU već dobro sarađuje sa NATO u BiH i u Somaliji, dok je na Kosovu i u Afganistanu to teže zbog političkih prepreka.
Formiranje nove evropske diplomatske službe od nekoliko hiljada ljudi nailazi na otpor u nekim delovima EU.
Postavlja se pitanje šta je zapravo smisao takve institucije. Nekadašnji šef britanske diplomatije Malkolm Rifkind smatra da je ta ideja preuranjena.
"U toku je formiranje nove institucije u kojoj će raditi veliki broj ljudi, sa zadatkom da zastupaju evropsku spoljnu politiku, a nje zasad nema. Nijedna od uticajnih članica Unije nije spremna da najvažnija spoljnopolitička pitanja prepusti Briselu", ocenio je Rifkind.
Nemački ambasador u Londonu Georg Bumgarden, međutim, podržava formiranje nove diplomatske službe i taj proces poredi sa dilemom "kokoška ili jaje".
"Te dve stvari treba da se odvijaju paralelno. Tačno je da prvo treba usaglasiti zajedničku spoljnu politiku, ali već sada je 85 odsto rutinskih spoljnopolitičkih poslova u domenu zajedničke politike. Preostalih 15 odsto je i dalje u rukama nacionalnih vlada", rekao je Bumgarden.
Imenovanje faktičkog ministra inostranih poslova Evropske unije trebalo je jednom zauvek da odgovori na čuveno pitanje američkog diplomate Henrija Kisindžera: "Koga treba da pozovem kada želim da razgovaram sa Evropom"?
Rifkind je uveren da je u tom pogledu situacija danas gora nego u Kisindžerovo vreme.
"Kada je Kisindžer postavio to čuveno pitanje postojali su ministri inostranih poslova pojedinačnih članica Unije. Ti ministri i dalje postoje, a tu su još Ketrin Ešton, pa predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo", podsetio je Rifkind.
Bumgarden ipak misli drugačije: "Kisindžer u ono vreme nije imao telefonske brojeve svih ministara inostranih poslova, već samo šefova diplomatija najvećih članica Unije - Britanije, Nemačke i Francuske".
"Mislim da će evropska diplomatska služba najviše koristiti manjim članicama. Nemačka ima čak devet suseda i u njenom je interesu da se čuje i glas tih zemalja. Svoditi EU na konglomerat Nemačke, Francuske i Britanije nije dobro i jedinstvena diplomatska služba bi to mogla da promeni", zaključio je Bumgarden.
