Izvor: Politika, 27.Okt.2014, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Sakriven” minus od 80 milijardi dinara

U Fiskalnom savetu tvrde da javna preduzeća nisu u stanju da vraćaju svoje kredite pa to mora da čini država, odnosno svi njeni građani

Smanjenje plata i penzija, ma koliko to bilo bolno, podržavamo kao srednjoročnu meru za ozdravljenje javnih finansija. To jeste potreban, ali ne i dovaljan uslov za ostvarenje tog cilja. Uštede od oko 400 miliona evra po tom osnovu otići će u vetar, ako to odricanje ne bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pratilo sređivanje stanja u javnim preduzećima. Bez toga žrtva građana i penzionera biće uzaludna.

Ovim rečima je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, u najkraćem dao ocenu rebalansa budžeta, odnosno prekrajanje državne kase koje, između ostalog predviđa, smanjenje ličnih primanja građana i penzionera. On podseća kreatore fiskalne politike da je u naredne tri godine neophodno uštedeti dve milijarde evra, kako bu se izbegla kriza javnih finansija, a da uštede na platama i penzijama čine tek petinu neophodne sume.

I dok model za smanjenje plata opisuju kao efikasan i pravedan, za progresivno umanjenje penzija to ne može da se kaže. Potpuno isključuje 60 odsto penzionera i pored oštre progresivnosti (od 22 do 25 odsto na iznose veće od 25.000 ) ukupna izdvajanja za penzije smanjena su za svega pet odsto.

– Postavlja se onda pitanje da li je bilo bolje i pravednije svima umanjiti penzije za oko pet odsto – pita Petrović.

Prema analizi ove institucije, stvaran minus u budžetu nije 225, kako je to rebalansom prikazano, već znatno veći. Svih 300 milijardi dinara. To znači da je ispod crte „sakriveno” 80 milijardi dinara rashoda. Tome su, u najvećoj meri, kumovale aktivirane garancije za velika javna i državna preduzeća, što znači da su njihovi zajmovi sada teret poreskih obveznika. Tu su i sredstva za pokrivanje gubitaka banaka, ali i i projektni zajmovi koji prvobitno nisu bili predviđeni budžetom.

– Neophodno je sve rashode republike transparentno uključiti u budžetski deficit, kako bi poslanici te troškove imali izlistane ispred sebe da bi mogli da kontrolišu koliko se daje kom preduzeću pojedinačno i po kojoj osnovi – ocenio je Petrović.

On podseća da je vlada još u jesen 2013. obećala da će prestati sa praksom izdavanja garancija za javna i državna preduzeća, koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze. U budžetu za 2014. godinu ti rashodi su ipak planirani i tada je rečeno da je to poslednji put, napominje Petrović. Međutim, i rebalansom se sa tom praksom nastavilo. U tom smislu, najveći trošak za poreske obveznike je „Srbijagas”, jer su izdvajanja iz budžeta samo tokom ove godine dostigla 230 miliona evra. Od toga je direktna subvencija 75 miliona evra, a po osnovu garantovanih kredita koji dospevaju na naplatu biće potrošeno još 150 miliona evra. Na sve to, odobrena je garancija za novo zaduživanje od 160 miliona evra, što će dospeti na naplatu narednih godina.

– Državna preduzeća su ogroman i rastući trošak za javne finansije. Neuspešno poslovanje EPS-a trenutno je najveći rizik. Ako se problemi ove kompanije ne reše, naše javne finansije neće moći to da izdrže – kazao je Petrović.

On kaže da je skeptičan prema najavi, koja je stigla iz vlade, a prema kojoj bi javna preduzeća dogodine u budžet trebalo da uplate 150 miliona evra dobiti. „Kada je o EPS-u reč, pretpostavljam da bi rukovodstvo bilo srećno da ne postane trošak za državu”, dodaje Petrović.

Ispod crte je i vraćanje dugova „Galenike”, „Železare Smederevo”, bivšeg „Jata”. Budžetski rashod je i dokapitalizacija Dunav osiguranja i Poštanske štedionice.

Prema oceni Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, zbog toga što privatizacija nije završena u rebalansu je ostvarena „ušteda” od 15 milijardi dinara. Trošak isplate otpremnina time je odložen za sledeću godinu. Nije dobro i to što su troškovi manji po osnovu smanjenja javnih investicija. Inače, zbog lošeg budžetskog planiranja, izdaci su sada veći za 12 milijardi dinara.

----------------------------------

Od sivog tržišta 300 miliona

Prema oceni Petrovića, realno je na srednji rok očekivati da prihodi od sive ekonomije donesu 300 do 350 miliona evra.

– Drago mi je da je vlada ovoga puta unela realnu procenu u srednjoročne planove. Međutim, da bi se to i ostvarilo neophodno je reformisati Poresku upravu. Vrlo često u javnosti mogu da se čuju neosnovane ocene kako siva ekonomija može da donese milijardu evra.

A. Telesković

objavljeno: 27.10.2014

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Fiskalni savet: Stvarni deficit 300 milijardi

GdeInvestirati.com: Fiskalni savet: Deficit u 2014. godini 300 mlrd. dinar

Prva.rs: Fiskalni savet: Deficit u 2014. godini 300 milijardi

Press: FISKALNI SAVET: Stvarni deficit u 2014. godini će biti 300 milijardi dinara a ne 225!