Izvor: Politika, 28.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Različite dioptrije za etničko čišćenje

Izjava Vuka Jeremića u Zagrebu pogodila je u najbolniju hrvatsku tačku: dok u svojoj tužbi protiv Srbije tvrdi da je Beograd počinio genocid etničkim čišćenjem hrvatskih građana, RH vlastito etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj – za šta se sudi njenim generalima u Hagu – ne priznaje

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 28. maja – Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počeo je postupak utvrđivanja nadležnosti po tužbi Hrvatske protiv Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za navodni genocid počinjen tokom proteklog rata nad Hrvatima u RH podignutoj još 1999. godine. Pokazalo se u međuvremenu – a posebno posle neuspeha slične tužbe BiH protiv Srbije – da je hrvatska tužba na slabim i neuverljivim nogama, a pogotovo što je u njoj Srbija optuživana da je osim nad Hrvatima počinila etničko čišćenje i nad svojim sunarodnicima u Hrvatskoj, odnosno da je ona, a ne hrvatska vojska i celokupna politika, kriva za egzodus srpskog stanovništva iz Krajine u vreme vojne akcije „Oluja”.

Američki ambasador predvodi srpsko etničko čišćenje

Od tog crnohumornog i sasvim neodrživog dela optužnice Hrvatska je u međuvremenu odustala, možda i zbog činjenice da ni najmaštovitije konstrukcije ne bi pomogle da se objasni kako je to srpsku izbegličku kolonu iz Hrvatske predvodio tadašnji američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt sedeći na čelnom traktoru ako je to etničko čišćenje Srba iz Hrvatske počinio Beograd. Zna se, naime, zašto je Galbrajt to uradio – da zaštiti srpske izbeglice od masovnog linča koji su im namenili razulareni hrvatski nacionalšovinisti, a šta bi doživeli da su ostali kod svojih kuća potvrdile su sudbine stotina njihovih staraca koji nisu hteli ni privremeno da se maknu sa svojih pragova.

I upravo je to glavna tema koju pokreće ovo suđenje u Hagu iako se ono za sada svodi samo na utvrđivanje nadležnosti koju Srbija osporava. Da je to zaista tako, potvrđuje i jučerašnji „diplomatski skandal” (kako ga imenuju hrvatski mediji) na samitu Jadransko-jonske inicijative u Zagrebu kada se ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić onako usput „usudio” da spomene etničko čišćenje srpskog stanovništva u Hrvatskoj počinjeno najizrazitije tokom i odmah posle vojne akcije „Oluja” (a bilo je prisutno tokom celog proteklog rata u Hrvatskoj još od 1991. godine o čemu govore čak i pisani dokumenti).

Hrvatske reakcije na Jeremićevu rečenicu izrečenu pred predstavnicima osam država članica JJI usred Zagreba izazvala je burne proteste službenih organa RH, koje traju i danas, a svode se na to da je izrečena navodno neistina, da je to nekorektno prema Hrvatskoj koja je „učinila sve za stabilizaciju i poboljšanje odnosa sa Srbijom” (zato je valjda tužila Srbiju za navodni genocid nad hrvatskim građanima i priznanjem nelegalne tvorevine Kosova podržala otimanje njenog dela teritorije), te da će to otežati dalju normalizaciju odnosa između dve zemlje.

Teškoće suočavanja s prošlošću

Prilikom polaganja venaca na Mirogoju, povodom današnjeg Dana oružanih snaga RH, jutros su se protestu hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova pridružili i hrvatski predsednik i premijer. Stjepan Mesić je rekao da „u Srbiji još uvek ima mnogo ljudi koji se ’ne sećaju’ šta se dogodilo – da su tenkovi iz Beograda, Novog Sada i iz Srbije dolazili razarati ne samo Vukovar nego i druge gradove te da su ispraćeni često puta i s cvećem”. „U tim njihovim napadima imali smo ogromne žrtve. Bilo bi dobro da se toga sete, jer hrvatski tenkovi nisu išli ni prema Novom Sadu ni prema Beogradu” – ponovio je svoju staru tezu Mesić.

Predsednik vlade Ivo Sanader izjavio je kako je „Jeremiću rečeno šta treba da govori, a to kada se psihološki razmatra spada u odbrambeni stav”, te dodao: „Reč je o činjenici da je Hrvatska bila napadnuta i da je Miloševićeva politika sprovodila velikosrpsku agresiju protiv susednih država, pa i Hrvatske, te da je izgubila u tom ratu”.

Sanader takođe smatra da se „sada u Srbiji pokušavaju tešiti” i preporučuje da bi „Srbiji, uključujući i njene proevropske snage, bilo bolje da se suoči s tom prošlošću, a ne da govori kako je Hrvatska sprovela etničko čišćenje”. „Hrvatska je učinila samo ono što bi učinila svaka druga zemlja. U legitimnom i odbrambenom ratu odbranila je svoju teritoriju. Ostalo su zastarele floskule koje ne mogu promeniti istinu o domovinskom ratu” – zaključio je Sanader.

Upravo u tim njegovim rečima su i glavni problemi koji tište hrvatsku stvarnost, a koji se na sve načine nastoje negirati ili barem gurnuti u stranu. Naime, upravo Hrvatska (ili tačnije i Hrvatska) ima velike probleme sa suočavanjem s vlastitom nedavnom prošlošću u šta spada maltene već histerično negiranje i pomisli da je nad Srbima u Hrvatskoj počinjeno etničko čišćenje (smišljeno ili onako „usputno”). A hrvatski generali kojima se upravo sudi u Hagu (jer su zbog prirodnih zakona pravdi izmakli oni glavni akteri poput Tuđmana, Šuška i Bobetka) optuženi su baš za etničko čišćenje nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj na području tadašnje Krajine. U Hrvatskoj jesu kivni zbog toga, ali nije primećeno da su se zbog toga hrvatski službeni organi prema međunarodnoj zajednici (UN i Evropskoj uniji) odnosili kao sada prema Srbiji i govorili im da lažu i da nisu sposobni da vide istinu.

Pravosuđe dvostrukog aršina

S druge strane, izrečene tvrdnje o opravdanosti vojne akcije „Oluja”, navodnoj agresiji Srbije i slično, ništa ne govore o činjenici počinjenog etničkog čišćenja nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj, već više upućuju na zaključak da treba da je opravdaju. Kao da je etničko čišćenje nešto što se podrazumeva za stranu koja gubi.

Koliko je ova tema još kompleksna i zapravo nedodirljiva za današnju vladajuću društvenu svest u Hrvatskoj, kojoj se suprotstavljaju tek pojedini nezavisni intelektualci, ukazuje upravo paradoksalna suština hrvatske haške tužbe protiv Srbije za navodni genocid. Jer, svodi se na tvrdnju da je Srbija odgovorna za etničko čišćenje hrvatskih građana „kao oblik genocida”, jer je „direktno kontrolisala” aktivnosti svojih oružanih snaga i srpskih paravojnih jedinica u Hrvatskoj, a istovremeno koristi naočare sa sasvim različitim dioptrijama i bojom za iste stvari u svom dvorištu, što samo ukazuje da se baš nije tako daleko odmaklo od onih rezonovanja iz bliske ratne prošlosti.

Etničko čišćenje počinjeno nad Hrvatima nastoji se prikazati kao genocid, dok se istovremeno počinjeno etničko čišćenje nad Srbima u Hrvatskoj od pravosuđa i politike te zemlje još ne priznaje. O tom dvostrukom aršinu govori i pravosudna praksa u Hrvatskoj, koja joj donosi mnogo problema u procesu približavanja evropskim integracijama: dok su mnogi Srbi optuženi i osuđeni i zbog učešća u etničkom čišćenju Hrvata, nema ni jedne optužnice, a kamoli presude protiv nekog Hrvata da je isto to učinio Srbima u Hrvatskoj iako su i domaćoj javnosti već poznati mnogi takvi primeri. Kako bi to tek izgledalo da nije ni osnovan haški sud za prostor bivše Jugoslavije”.

Radoje Arsenić

------------------------------------------------------------

Reakcije političara

Hrvatski političari koji su komentarisali diplomatsku „iskricu” između ministara Jeremića i Jandrokovića listom podržavaju protest svog Ministarstva spoljnih poslova i ne priznaju nikakvo etničko čišćenje nad Srbima u Hrvatskoj.

Bivši ministar spoljnih poslova Tonino Picula (SDP) kaže da mu je „žao što je gospodin Jeremić svojom drugom rečenicom, onom o „Oluji”, kompromitovao prvu rečenicu o zajedničkom vođenju regije u EU” i napominje:

„Koliko god je ta ideja nerealna, barem je pokazivala dobru volju za saradnjom, što je sve palo u vodu izjavom o „Oluji” kao etničkom čišćenju. Očekivao sam da Jeremić bude na visini biračkog tela koje je glasalo za proevropsku orijentaciju Srbije i koje verovatno ne želi zaoštravanje odnosa s prvim susedom.”

Picula je, inače, učestvovao u „Oluji” kao hrvatski vojnik na području Banije.

Predsednik SDP-a Zoran Milanović smatra da „razlog novih zategnutosti sa srpske strane leži u hrvatskom priznavanju Kosova” i dodaje: „Odnosi Srbije i Hrvatske biće još neko vreme opterećeni činjenicom da je Hrvatska priznala realnost – nezavisno Kosovo. Uveren sam da će vremenom kolege u Srbiji prihvatiti tu činjenicu.”

Predsednik spoljnopolitičkog odbora Sabora Mario Zubović (HDZ) kaže: „Mi sa Srbijom imamo dobre odnose, a to što srpski političari upotrebljavaju ekstremnu retoriku i to, pre svega, za svoju unutrašnjopolitičku upotrebu, njihov je problem, a ne naš. Hrvatska se neće hvatati na te mamce, mi smo preozbiljna država.”

[objavljeno: 29/05/2008.]

Nastavak na Politika...