Izvor: RTS, 02.Mar.2010, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (02. 03. 2010.)
Novosti: Dinar mora da se bori, Politika: Ilegalni domovi – rizik trećeg doba, Blic: Uvezeni lekovi bez kontrole, Press: Obesio se posle sudara!, pišu beogradski dnevnici
Dinar mora da se bori
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da Vlada Srbije, zajedno sa Narodnom bankom, mora da utiče na smanjenje stepena "evroizacije" dinara i na veću tražnju za dinarima, što će sigurno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ublažiti oscilacije kursa.
"To se može uraditi, na primer, kroz promovisanje zajedničkog dinarskog tržišta državnih obveznica, posebno duže ročnosti, do 18 ili čak 24 meseca, razvoj tržišta korporativnih i lokalnih obveznica, omogućavanje konverzije deviznih u dinarske kredite. U svakom slučaju, u pitanju je zajednička odgovornost države i NBS", kazala je Dragutinovićeva za "Novosti".
Ona je istakla da "kurs sam sebi nije cilj" i da "možda ne bi bilo loše otvoriti pitanje kakav kurs odgovara našoj privredi i koji je to njegov nivo koji će podržati novi model rasta".
"Da li je prihvatljiv ili ne, možemo oceniti samo na osnovu njegovog uticaja na inflaciju, na jednoj, odnosno na smanjenje izvozne neravnoteže, na drugoj strani", rekla je ministarka finasija.
Ona je kazala da intervencije NBS na deviznom tržišt "ne smeju zaustaviti trend, a i devizne rezerve su, ipak, ograničene". Dragutinovićeva je istakla da država mora da pruži dovoljnu podršku slaboj ekonomiji, a istovremeno i da obezbedi održivost budžeta.
"Iako u svim, a naročito u ovakvim vremenima, treba štedeti svaki dinar sadašnjih i budućih poreskih obveznika, moj fokus će u narednom periodu biti uštede koje se mogu ostvariti na velikim stavkama", navela je ministarka.
Prema njenim rečima, prioritet je utvrđivanje pravila indeksacije zarada u javnom sektoru, a, dodatno, ali ne i manje važno, jeste obezbeđenje okvira za normalno funkcionisanje opština u uslovima smanjenja transfera iz republičkog budžeta.
"Ovo bi se omogućilo, ne samo promenama Zakona o porezu na imovinu, već i Zakona o javnom dugu koji otvara mogućnost finansiranja krupnih investicionih projekata, između ostalog, i municipalnim obveznicama", kazala je Dragutinovićeva.
Ona je rekla da na osnovu ekonomskih kretanja u poslednjem kvartalu 2009. i početkom ove godine, očekuje povećanje prihoda države.
"Pri tom, ima prostora i za relaksiranje monetarne politike, što će značajno ublažiti problem likvidnosti u Srbiji. Tako treba i shvatiti najnovije mere NBS", kazala je ministarka finansija.
Ilegalni domovi - rizik trećeg doba
Sve unosniji posao - otvaranje ilegalnih privatnih domova za stare osobe, koji najviše „cveta" u prestonici, ali i nedostatak smeštaja u državnim kućama iste namene, već izvesno vreme navodi mnoge penzionere da preinače odluku i treće doba provedu u ustanovama koje ne mogu da budu garant kvalitetne socijalne zaštite. Budući da takve kuće nemaju dozvolu za rad Ministarstva rada i socijalne politike, odluku o mogućem boravku koji može da se završi i neslavno - na ulici, stare osobe donose na sopstveni rizik. Zvaničnog podatka o broju „divljih" domova nema, jer su oni uglavnom registrovani kao privredna društva, pansioni za pružanje ugostiteljskih usluga, samostalne trgovinske radnje, agencije za pružanje usluga...
Za dvadesetčetvoročasovnu brigu i smeštaj u registrovanim domovima, sugrađani moraju da izdvoje od 300 do bezmalo hiljadu evra, dok u nekim ilegalnim boravak košta i do 500 evra. Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, od 42 regularna privatna doma u Srbiji, čak 29 nalazi se u glavnom gradu. Na njih 25, koji nisu bili u skladu sa zakonom, prošle godine je stavljen katanac. Ove godine, pet domova očekuje da dobije dozvolu za rad.
- Svi zahtevi podneti su na teritoriji Beograda. U postupku utvrđivanja uslova trenutno se nalazi jedan zahtev, dok ostala četiri nemaju kompletnu dokumentaciju - ističe Suzana Paunović, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, zadužena za sektor brige o porodici i socijalnu zaštitu.
Inspektori za socijalnu zaštitu od početka ove godine nisu podneli nijednu krivičnu niti prekršajnu prijavu protiv odgovornih u privatnim domovima za stare, dok su u toku minule napisali 13 krivičnih i deset prekršajnih prijava. Kazne se kreću do 50.000 dinara za odgovorno lice, odnosno do milion dinara za privredni subjekat.
- Za postojanje nelegalnih ustanova najčešće saznajemo od građana, centara za socijalni rad, od srodnika korisnika koji su na smeštaju u tim domovima, praćenjem oglasa u sredstvima informisanja... - dodaje Paunovićeva.
Da bi neki privatni dom dobio dozvolu za rad, potrebna je saglasnost Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i socijalne politike. Njima se podnosi zahtev, a potom inspekcija kontroliše objekat, ispituju se uslovi rada i oba ministarstva daju saglasnost, pa tek tada objekat može da se registruje kao privatni dom.
Uvezeni lekovi bez kontrole
Proizvođači lekova u Srbiji pojedine medikamente, koje prodaju kao domaće, zapravo kupuju u Indiji, Kini, Turskoj ili Irskoj, pa prepakuju za domaće tržište. Tako se, na primer, „diklofenak duo nini" prodaje kao domaći proizvod iako se pravi u Indiji, a u Srbiji se samo prepakuje. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Na taj način se izbegava kontrola koja je za uvozne lekove rigoroznija nego za domaće.
Da situacija bude još gora, po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima ovakav uvoz je moguć, a jedini garant ispravnosti je sam proizvođač, među kojima neki uopšte ne proizvode već samo prepakuju medikamente. Te firme uvoz potpuno proizvedenog leka predstavljaju kao uvoz sirovine za proizvodnju lekova i to zato što sirovina po zakonu ne prolazi kontrolu u Agenciji za lekove. A da su registrovani kao strani lek, što zapravo jesu, po zakonu bi morali svaku seriju da prijave na kontrolu Agenciji za lekove.
Zvanični proizvođač (za srpskog potrošača) „diklofenak duo nini" je „Nini" d.o.o iz Niša. Međutim, proizvodnja aktivne supstance i kapsuliranje ovog leka kompletno se izvodi u Indiji. Iz Indije stiže u Makedoniju gde ga tamošnja firma „Jaka" pakuje u folije. Tako potpuno spakovan lek uvozi „Nini" iz Niša, a onda ga prepakuje u kutije sa srpskim obeležjem i pušta u promet kao domaći proizvod.
Jovica Stefanović, vlasnik ove firme, nije želeo da nam odgovori na pitanja o tome da li je strogo kontrolisan kvalitet svih lekova koje njegova firma prodaje kao domaće medikamente, a koji su u potpunosti proizvedeni u Indiji.
- Pitajte Agenciju za lekove, oni su nadležni za to - ljutito je rekao Stefanović.
Drugi proizvođač ovakvih lekova je „Mediko uno" iz Beograda.
Obesio se posle sudara!
Dušan Davidović (37) iz Vreoca ubio se juče posle lakšeg sudara koji je izazvao na Ibarskoj magistrali kod Stepojevca! Dušan je na mostu preko reke Beljanice „fijat pandom" udario u „škodu oktaviju". Posle udesa u kojem nije bilo povređenih, Dušan je uzeo iz kola kanap za šlepovanje i obesio se na ogradi mosta!
Tragedija se dogodila juče oko devet časova na Ibarskoj magistrali kod Stepojevca. U saobraćajnoj policiji kažu da u sudaru koji je skrivio Dušan Davidović niko nije povređen i da šteta na vozilima nije bila velika.
- Saobraćajna nezgoda se dogodila na mostu preko reke Beljanice u Stepojevcu. Davidović je upravljao „fijat pandom", beogradskih registarskih oznaka, i kretao se u pravcu Velikih Crljana i Lazarevca - kaže naš sagovornik iz policije, i dodaje:
- U jednom trenutku on je naleteo na „škodu oktaviju", kojom je upravljao Zoran B., koji se nalazio ispred njega. Posle sudara oba automobila su se zaustavila i vozači izašli da vide kolika je šteta. Kada su se uverili da šteta nije bila velika, Zoran B. se vratio u auto da sačeka saobraćajce. Davidović je uzeo iz kola kanap koji mu je služio za vuču, vezao se za ogradu mosta i obesio naočigled šokiranog vozača „škode"! Ubrzo je na lice mesta stigla i patrola policije koja je krenula da pomeri vozila zbog kojih se napravila gužva. Tada su policajci saznali da je vozač koji je izazvao udes izvršio samoubistvo. Zasad se ne zna zašto se ubio Davidović. Posle završetka istrage znaće se uzrok ove tragedije.
U blizini mosta na Beljanici nema kuća. Pedesetak metara od mesta nesreće nalaze se prostorije jedne firme.
- Nisam ni znao da se u blizini dogodio sudar. Tek kada je došao gazda, rekao mi je da je gužva na magistrali, jer su se dva automobila sudarila na mostu. Izašli smo napolje i videli kolonu. Stigli su ubrzo i saobraćajci. Pošao sam da vidim izbliza kolika je šteta. Kada sam došao do automobila, rekli su mi da se vozač obesio. Nisam shvatio šta pričaju, jer u blizini nema drveća. Tad su mi rekli da se obesio o ogradu i da visi iznad reke. Zato nisam mogao da ga vidim iako sam stajao nekoliko metara dalje - ispričao nam je radnik ove firme.
