Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povraćaj srpske imovine tek za 25 godina
Iako je kosmetskoj Agenciji za imovinu podneto 25.965 zahteva, ukoliko nastavi ovim tempom, biće joj potrebno četvrt veka da reši sva sporna pitanja
Kosovska Mitrovica – Kosovskoj Agenciji za imovinu, koja je osnovana marta prošle godine, do sada je podneto 25.965 zahteva Srba i nealbanaca sa teritorije pokrajine, koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu. Komisiju čine dva međunarodna predstavnika i jedan lokalni (u više od 90 slučajeva su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Albanci), i do sada je uspela da reši 742 zahteva. Za njih je, kako navode u Agenciji, doneta grupna odluka.
Ukoliko Agencija nastavi da radi dosadašnjim tempom, biće joj potrebno četvrt veka da reši sva pitanja koja se odnose na poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, a koja se tiču perioda oružanog sukoba od 27. februara 1998. i 20. juna 1999. godine. Podnosioci zahteva, uglavnom Srbi, moraju na uvid da podnesu bilo koji dokument (račun o plaćanju telefonskih usluga ili utrošku električne energije) da su u tom periodu bili na teritoriji Kosmeta.
Iako je, prema nekim ranijim istraživanjima koja je sprovela Evropska agencija za rekonstrukciju, bilo predviđeno da će oko 11.000 podnosilaca zahteva tražiti svoju nepokretnu imovinu, ispostavilo se da je taj broj skoro trostruko veći, a rok za podnošenje zahteva traje do 3. decembra 2007. Prema proceni Agencije, očekuje se više od 30.000 zahteva.
Albanac u komisiji
Budući da je Agencija za imovinu na sebe preuzela i poslove koje je do prošle godine radila Direkcija za stambena i imovinska pitanja ("Habitat"), u njen program je ušlo i izdavanje stanova i kuća: trenutno je to 4.778 objekata, od kojih se za 430 plaća kirija. Visina kirije, kako kaže za "Politiku" Negosava Mrdaković, asistent za odnose sa javnošću u kosovskoj Agenciji za imovinu, određuje se na osnovu vrednosti imovine koju je procenila lokalna vlast, zatim se u obzir uzima stanje kuće ili stana i mesto na kome se stambeni objekat nalazi. Najniža kirija je 18 evra, a najviša do sada plaćena je 800 evra.
Mrdakovićeva nije mogla precizno da kaže da li se ovi zahtevi uglavnom odnose na raseljene Srbe, budući da, kako ona ističe, Agenciju ne zanima "nacionalni identitet", ali nije mogla ni da prokomentariše našu primedbu zašto je samo Albanac u komisiji pored dva međunarodna predstavnika, ako se vrlo dobro zna da se ovi zahtevi pretežno odnose na povraćaj uzurpirane srpske imovine na teritoriji pokrajine.
Ona navodi da će se komisiji, koja inače zaseda svaka dva meseca, u narednom roku predati najmanje 2.000 zahteva. Svaka stranka ima pravo žalbe Vrhovnom sudu Kosova, koji donosi konačnu odluku, a koju Agencija sprovodi.
"Niz povoljnosti"
Osim kancelarija koje se nalaze na Kosmetu, i to u Prištini, Gračanici, Gnjilanu, Kosovskoj Mitrovici, Peći, Prizrenu i pojedinim srpskim enklavama gde rade mobilni timovi, postoje i kancelarije u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, a po jedna u Podgorici i Skoplju, ističe Mrdaković.
Ono što je karakteristično kada su u pitanju rešeni zahtevi jeste to da podnosioci koji dobiju pozitivan odgovor od komisije mogu svoje poljoprivredno zemljište i komercijalnu imovinu da izdaju u zakup. Tačnije, Agencija im nudi "niz povoljnosti", što uključuje stavljanje zemljišta pod upravu, odnosno da onaj ko ostane na imanju mora da plaća kiriju, zatim da traži uklanjanje, tj. rušenje nezakonito podignutog objekta (sve je veći broj bespravno podignutih benzinskih pumpi, hotela i motela duž vitalnih deonica magistralnih puteva na Kosmetu), zatim da svoju imovinu stavi na aukciju, ili da za svoje imanje, odnosno komercijalnu imovinu traži kompenzaciju.
Kako do sada još uvek nije rešen ni jedan zahtev (osim što je doneta grupna odluka), nepoznato je da li je neko od Srba iskoristio ove "pogodnosti". Srbi, osim povraćaja imovine, traže i da se vrate na svoja ognjišta i imanja, koja su nakon rata na Kosmetu, ali i posle 2004, uzurpirali Albanci. Inače, još jedan od problema sa kojima se susreću Srbi, a što ne rešava kosovska Agencija za imovinu, jeste i pitanje martovskog terora i egzodusa od pre tri i po godine, kada je srpski narod nasilno proteran iz sedam sela, ali i iz pojedinih delova većih gradova na Kosmetu, a evidentno je da o toj imovini neće da brine ni međunarodna zajednica ni Albanci.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 02.08.2007.]
