Izvor: Večernje novosti, 01.Avg.2012, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polovina ne odradi pun staž

Zaposleni u Srbiji sve više produžavaju svoj radni vek, ali je i dalje, u ukupnom broju penzionera, sasvim skromno učešće onih koji su zaista i odradili pun staž. Tako je od 709.623 onih koji su zarađivali u državnoj upravi, administraciji, javnim službama i preduzećima, manje od polovina njih, tek 324.744, na poslu provelo više od 35 godina, odnosno 40, ako je reč o „jačem polu“. U drugim delatnostima ovaj je odnos još nepovoljniji. - U kategoriji zaposlenih je u 2008. pun staž >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << odradilo 40,4 odsto radnika, a u prošloj godini se taj procenat popeo na 45,8 odsto - objašnjava Jelica Timotijević iz Fonda PIO. - A procenat onih koji su se bavili privatnim poslom, a potom se penzionisali sa punim stažom, pre četiri godine je bio 29,4 odsto, a danas je 39,2 odsto. To znači da je 2008. od 21.322 starosna penzionera, pun staž imalo njih 6.282, dok je sada među 29.381 penzionerom sa punim stažom njih 11.527. Najteže se granice pomeraju među poljoprivrednicima. Pre samo četiri godine je u penziji bilo 186.430 zemljoradnika, ali je samo njih 379, odnosno tek 0,2 odsto, imalo staž duži od tri i po decenije. U 2011. se ovaj procenat popeo na 1,2 odsto. - Nije isto raditi na polju i u kancelariji, pa je samim tim to jedan od mogućih uzroka zbog čega je toliko malo poljoprivrednika na svom poslu provelo svih 40 godina obavljajući težak fizički posao - smatra Vladimir Stanković, načelnik Sektora za ostvarivanje prava iz PIO. - A upravo od toga koliko je ko radio zavisi i budući iznos penzije. ČINOVNICE NAJDUŽE TROŠE Kako prognoziraju u Fondu PIO, prosečna penzionerka iz kategorije zaposlenih će svoje čekove podizati do svog 75. rođendana, odnosno 19 punih godina, dok će njen kolega penziju uživati tri godine manje. Nekadašnji privatni preduzetnici krckaće zarađeno u proseku 12, a poljoprivrednici 13 godina. Zato, potvrđuju u Fondu PIO, ne čudi što su ratarima primanja ubedljivo najskromnija, pa danas, u proseku, podižu samo 9.706 dinara, odnosno tek 24 odsto prosečne republičke plate. - Visina nečije penzije zavisi od toga koliko su dugo uplaćivani doprinosi. Što je neko duže uplaćivao i što su iznosi bili veći, utoliko je i penzija veća - dodaje Stanković i objašnjava da visina penzije zavisi i od prosečne plate koju su ti bivši radnici zarađivali u prošlosti. Tako bi oni koji su se bavili administracijom i upravom na dobro plaćenim pozicijama kao što je menadžment, bankarstvo, ekonomija, medicina, ali i privatnim preduzetništvom, mogli da primaju penziju i iznad 100.000 dinara, naravno pod uslovom da su odradili pun staž. Njih je, međutim, veoma malo i u ovom trenutku tek 155 penzionera u Srbiji podiže čekove na kojima su iznosi iznad hiljadu evra. MILIONERI SE MOGU NABROJATI NA PRSTE Doprinos se plaća na sva primanja, uključujući honorare, ugovore o delu, povremene i privremene poslove, naknade za članstvo u upravnim i nadzornim odborima - objašnjavaju u Fondu PIO i računaju da bi u 2012. najveća osnovica mogla biti 3.516.131 dinar. Ovu platu, međutim, malo ko u Srbiji zarađuje, pa se oni koji uplaćuju doprinose na ovaj iznos mogu nabrojati na prste.

Nastavak na Večernje novosti...