Izvor: Press, 24.Jan.2017, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pametno oružje: Spremi se, nišani, blokiraj!
Silicijumska dolina usavršava pametno oružje, ali možda u tome neće uspeti iz glupih razloga. Cilj je napraviti personalizovano vatreno oružje koje prepoznaje svog vlasnika
U filmu „Skajfol“ iz 2012. Džejms Bond vitla svojim pištoljem, ali s jednom visokotehnološkom začkoljicom - senzor na rukohvatu čita otiske dlana, tako da iz njega može da puca samo on. Ovako nabudženo oružje spasava život >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tajnom agentu, a u stvarnom svetu slična tehnologija mogla bi da spase živote hiljada ljudi. Barem tako tvrdi Ron Konvej, dobroćudni milijarder iz Silicijumske doline, koji pokušava da uzdrma industriju oružja.
Na Međunarodnom simpozijumu pametnog oružja u San Francisku u februaru Konvej je zračio samopouzdanjem čoveka koji je vrlo rano investirao u Gugl i Tviter. „Kompanije proizvođači oružja odlučile su da ništa ne preduzimaju i ne uvode nikakve novine“, kaže on. „Silicijumska dolina će im priteći u pomoć.“
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
Konvej nije vlasnik oružja, ali nakon što je Adam Lanza 2012. napravio pokolj u osnovnoj školi u Nju Taunu, u Konektikatu, i tom prilikom usmrtio 26 osoba, uglavnom dece, osnovao je fondaciju koja daje milion dolara inovatorima. Cilj je usavršiti personalizovano vatreno oružje koje prepoznaje svog vlasnika.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
BRUTALNI GOSPODARI DROGE: Ovo je međunarodno najmoćnija italijanska mafija, a mnogi za nju nisu ni čuli https://goo.gl/akZ1z8
1:52 PM - 23 Jan 2017
11 Retweet
likes
PAMETNI PIŠTOLJ
Danas, dok nasilje s upotrebom oružja svakodnevno trese Ameriku, Vašington je paralisan, uglavnom zbog pritiska lobista kao što su aktivisti i sledbenici Nacionalnog udruženja za vatreno oružje (NRA). Godine 2014. vatreno oružje ubilo je više od 33.000 Amerikanaca, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Te iste godine 32.675 Amerikanaca izgubilo je život u automobilskim nesrećama, ali saobraćajnih nesreća ima sve manje. Vazdušni jastuci i pojasevi, zajedno s odgovarajućim zakonima i društvenim pritiscima da se oni koriste, gotovo su prepolovili broj smrtno stradalih, i to iako Amerikanci sve više vremena provode u kolima. Konvej tvrdi da pametno oružje može da uradi isto, bilo da je reč o tome da se dete spreči da ispali metak iz očevog pištolja, bilo da se kriminalac spreči da ubije policajca njegovim vlastitim pištoljem.
Najveća prepreka pametnom oružju jeste politika, a ne tehnologija. U protekle dve decenije različiti proizvođači oružja pokušali su da izbace na tržište tehnologiju pametnih pištolja, ali su vlasnici oružja sumnjičavi. Činilo se da je takva tehnologija bila spremna još 1996, kad je „Kolt“ predstavio prototip pištolja koji zahteva od svojih korisnika da nose identifikatore u vidu narukvice, slično ručnom satu junaka stripa Diku Trejsiju. NRA se tome energično suprotstavio, kaže Dag Overberi, tadašnji potpredsednik inženjerskog tima „Kolta“. Međutim, kompanija je bila spremna da nastavi započeto. „Za godinu dana ova spravica će biti pouzdana kao vaš radio“, rekao je Overberi zainteresovanim policijskim stanicama.
Međutim, „Koltov“ pametni pištolj nikad nije bio napravljen. NRA je na kraju podržala „Kolt“, ali su vlasnici pištolja izbegavali kompaniju, plašeći se da ona na mala vrata uvodi kontrolu oružja. Godine 1998. druge organizacije delile su letke napadajući lidere kompanije kao ljude koji „guše slobode američkog načina života“ i nazivajući takve pištolje opasnim. Bile su potrebne godine da se kompanija oporavi od bojkota.
Foto: Ilustracija: Naoružanje; Autor: Profimedia
PROTIVNICI
Danas NRA tvrdi da nije protiv pametnog oružja, već samo protiv zakona koji nalažu njihovu obaveznu upotrebu. Godine 2002. takav jedan zakon bio je usvojen u Nju Džerziju. On je predviđao da će, kad pametno oružje počne da se proizvodi, prodavci moći da prodaju samo oružje s tehnologijom prepoznavanja korisnika ili takozvano personifikovano oružje. Čak su i pobornici kontrole prodaje oružja priznali da ovaj zakon ne ide naruku uvođenju nove tehnologije, a predlagač zakona sad pokušava da ga izmeni.
Opasnost od bojkota NRA nadvija se nad ovom raspravom. Godine 2000. kompanija „Smit i Veson“ dobrovoljno je usvojila ograničenja na magacine i saopštila da će se založiti za to da prodavci vode računa o tome ko mogu da im budu mušterije. U okviru sporazuma s Belom kućom, kompanija je takođe obećala da će usavršavati tehnologiju pametnog oružja. NRA je oštro napala „Smit i Veson“, a njeni članovi su bojkotovali kompaniju, koja je zbog toga bila prisiljena da otpusti 125 radnika.
Protivnici se plaše da će personalizovano oružje dovesti do pojačane kontrole oružja. To je delimično razlog zašto jedini pametni pištolj na tržištu, „armatiks iP1“, nikad nije imao šanse. Jedna prodavnica oružja u Kaliforniji bila je izložena pretnjama, pa je morala da ga ukloni sa svojih polica. Prodavacu u Rokvilu, u Merilendu, zaprećeno je da će mu radnja biti zapaljena. Prilikom ocenjivanja pištolja NRA je pokopao njegovu pouzdanost. Model „iP1“ takođe je probudio strah od zavere vlasti. „Šta će se desiti ako stavimo kompjuterske čipove u sve te pištolje, a Obama odjednom pritisne dugme i svi oni prestanu da funkcionišu?“, zapitao se jedan vlasnik pištolja u razgovoru s novinarom Ju-Es-Ej tudeja.
Postoji još jedan razlog zbog čega vatreno oružje s programom prepoznavanja korisnika nije uzelo maha: teško je precizno reći koliko bi života ta tehnologija spasla. Pobornici pametnih pištolja nadaju se da će na taj način smanjiti broj samoubistava, na koje otpada većina smrtnih ishoda kad je reč o vatrenom oružju. Međutim, Kongres ne dozvoljava CDC da radi istraživanja koja bi „promovisala kontrolu oružja“, čime vezuje ruke ovoj agenciji. U 2011, na primer, 102 mališana poginula su nesrećnim slučajem pogođena iz vatrenog oružja, ali je trenutno nemoguće reći koliko puta su sama deca povukla oroz. Uprkos tome što nema dovoljno podataka, stručnjaci kažu da bi pametno oružje svakako onemogućilo korišćenje približno 200.000 komada vatrenog oružja koje biva ukradeno svake godine. „Zamislite“, kaže šef policije San Franciska Greg Ser, „kad bismo mogli da blokiramo ukradeni pištolj kao što možemo da blokiramo ukradeni mobilni telefon.“
Foto: Ilustracija: Naoružanje; Autor: Profimedia
POLICIJA JE „ZA“
Postoje nagoveštaji da bi pripadnici policije rado koristili pametno oružje. Od 2004. do 2013. oko 3,5 odsto policajaca bilo je ubijeno na dužnosti iz vlastitog oružja nakon što je ono bilo ukradeno, podaci su FBI. Dakle, kad pametni pištolji postanu pouzdani kao pištolji koje trenutno koristi policija San Franciska, Ser kaže da će ih rado ponuditi svojim policajcima. „Siguran sam da će mnogi želeti da ih imaju“, kaže on.
Kaj Klofer, neuobičajeno samouvereni osamnaestogodišnjak iz Boldera u Koloradu, važi za Marka Zakerberga na polju oružja, kaže Konvej. Klofer smatra da su pametni pištolji s kraja devedesetih funkcionisali, ali nedovoljno dobro da bi ih ljudi kupovali, bez obzira na politiku. Klofer se nada da će usavršavanje tehnologije naterati industriju oružja da promeni stav i veruje da će potreban napredak ostvariti neka startap kompanija. „Veliki proizvođači oružja beže od toga kao od kuge“, smatra Klofer.
Klofer tvrdi da će uskoro testirati pametni pištolj koji koristi tehnologiju otiska palca, poput „ajfona“, a koja će, prema njegovom mišljenju, biti potpuno pouzdana. A ako danas možemo da se pouzdamo u aplikaciju za zaključavanje naših „ajfona“, tvrdi on, možemo da naučimo da imamo poverenje u sličnu „bravicu“ na našim pištoljima. Možda, ali biće potrebno mnogo vremena da se to poverenje zaradi. Uostalom, čak je i Bond bio skeptičan dok mu pametni pištolj nije spasao život.
