Izvor: Politika, 07.Sep.2012, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozvučavanje balkanskih impresija
Za prve bubnjeve Branislav Lala Kovačev je zaradio prikupljajući staro gvožđe i gajeći svilene bube na njivama oko rodne Kikinde. U Beogradu je pohađao gimnaziju: na školskim odmorima društvo se okupljalo oko katedre koja je, kao sjajan rezonator, bila stvorena za egzibicije talentovanog momka pred zbunjenim curama. Postavši najmlađi član Džez orkestra RTB, u vreme njihovih najvećih međunarodnih uspeha, ubrzo je poželeo da se direktno suoči sa globalnom džez porodicom i odlučio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ode u Skandinaviju. Sam pred spiskom menadžera u okolini, vrteo je jedan za drugim brojem telefona dok nije čuo: „Imaš posao sledećeg meseca!” A nije imao ni bend. Nekako je ubedio grupu starih kolega da ostave siguran posao i pođu u nepoznato.
Ali, nekoliko godina kasnije, Lala je ponovo bio sam sa zvezdom vodiljom koja mu je ukazivala put. Jedne noći krenuo je u Nemačku, da sretne Boru Rokovića i Duška Gojkovića. Nije ni došao do njih. Pod visokom temperaturom stao je da se odmori baš u Štutgartu, gde je čuveni Horst Jankovski priređivao novogodišnji koncert. Iskusni pijanista je umeo da prepozna talenat: sledećeg jutra, Lala je potpisao ugovor koji će ga prošetati Evropom i odvesti u Ameriku i Afriku.
Čik Korija, Slajd Hempton, Žan-Lik Ponti, Džimi Vudi, Eberhard Veber, Tuts Tilemans, Mladen Bobi Guteša, Volfgang Dauner... Kovačev je postao „naš najmobilniji i u međunarodnim okvirima najtraženiji džez bubnjar”, kako je utvrdio Mladen Mazur. Džez elita ga je zavolela, ali njegov osećaj da mora da ide napred ga nije napustio. Sa balkanskim folklorom se uhvatio još 1962. u solo deonici „Igre pod Šar-planinom” Vojislava Bubiše Simića, sedamdesetih je dalje razradio ove uticaje u okviru avangardnog kvarteta „European jazz consensus”. U numerama „Payday”, „Four for Slavia” i „Macedonia market” otkrivamo klice za razbuktavanje balkanskih impresija.
S druge strane, održavao je snažnu vezu sa domovinom, u želji da sa zemljacima podeli bogato iskustvo koje je stekao u svetu. Krajem sedamdesetih, sa Duškom Gojkovićem je osnovao „Trumpets and rhythm unit” – postavu sastavljenu od zvezda iz različitih RTV centara. Umesto na turneji po Evropi, koja je već bila ugovorena, obreo se u bolnici u Minhenu, gde je smislio svoje životno delo – „Balkan impressions”.
Džez „Balkanskih impresija” nije tumačio, niti zloupotrebljavao tradiciju, već sa njom bio u neraskidivoj vezi. Sakrivene ispod novih imena, u rilnama dva albuma smestile su se pesme „Igrale se delije”, „Kapetan Leši”, „Zajdi, zajdi”, „Ćiribiribela”... I, konačno, „Ruse kose curo imaš”, kao motiv naslovne teme, u kojoj je sublimirana emocija celokupnih balkanskih prostora, godinama kasnije nadahnjujući i Bugarku Adelu Pejevu da snimi dokumentarni film „Čija je ovo pesma?” Zaokružujući trilogiju projektom „Izvorni folklor i džez Lale Kovačeva”, u goste je pozvao autentične čuvare narodnog blaga – pevačku grupu, trubače i frulaše – sa zadatkom da ostvari konačnu, organsku vezu između autentičnih interpretatora folklora, džeza i rokenrola. Od tada znamo: muzika je jedna, poetika ista, džez je samo novi, uzbudljivi jezik kojim je progovorila folklorna emocija.
Vihor građanskog rata zaustavio ga je na „Summertime jazz, blues and world music” festivalu u Beogradu. Posle nezaboravnog koncerta sa Borom Rokovićem i Mišom Blamom, spakovao je kofere i povukao se sa suprugom Danom u Zavalu na Hvaru – nije bio spreman da nastavi da svira dok se puca u njegovoj Jugi. Kuća pored mora, ribarske mreže i gusto vino – bio je to Lalin novi svet.
U Beogradu je zasvirao samo još jednom, uveličavajući proslavu pola veka Big benda RTS. Sanjao je da objavi veliku kolekciju snimaka iz cele karijere. Njegovi poštovaoci planirali su da ove jeseni obeleže tri decenije „Balkanskih impresija”: nadali smo se da će ponovo biti sa nama – ispod platana u omiljenom „Šumatovcu”, u dimu cigarete.
Slika i zvuk su još snažni. Trenutak kada se orkestar sasvim utiša, a Lala spusti palice pored sebe, zatvori oči, pusti onaj čuveni sekund tišine, da bi u sledećem momentu golim dlanovima razigrao kože bubnjeva, poveo ples, nahranio naša tela i duše. Takvog ćemo ga se zauvek sećati.
Vojislav Pantić
objavljeno: 07.09.2012.
