Izvor: RTS, 30.Dec.2011, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oživljavanje kreditne aktivnosti
Ukoliko ukupni privredni uslovi budu počeli da se menjaju na bolje, banke će podići kreditnu aktivnost u sledećoj godini, uveren je guverner Dejan Šoškić.
Guverner Dejan Šoškić očekuje da će banke u Srbiji, pošto imaju dovoljno raspoloživog kapitala i akumuliranih likvidnih sredstava, u 2012. godini održati kreditnu aktivnost, ali i podići je na viši nivo, "ukoliko ukupni privredni uslovi budu počeli da se menjaju na bolje".
Dejan Šoškić je podsetio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je u 2011. godini počelo uvođenje Bazel 2 standarda, koji podrazumevaju preciznije i efikasnije merenje rizika u bankarskom sistemu, "i kao posledicu toga imali smo i talas dokapitalizacije u domaćem bankarskom sistemu, koji će se, možda, nastaviti i prvih meseci naredne godine, u smislu dodatnog učvršćivanja sigurnosti našeg bankarskog sistema".
Šoškić je, u izjavi Tanjugu, istakao da će pristup izvorima sredstava, posebno sa međunarodnog tržišta, biti otežan u 2012. godini, posebno imajući u vidu da je unutar EU doneta odluka o podizanju nivoa kapitalne adekvatnosti banaka, što one mogu postići na dva načina, bilo da podignu nivo kapitala, ili smanjenjem svoje rizične aktive.
"Smanjivanje takozvane rizične aktive, zapravo, podrazumeva da se novi krediti ne odobravaju. To je jedna objektivna opasnost, jer u ukupnom skupu tih novih kredita su i krediti koje matične banke iz inostranstva mogu da odobre njihovim bankama kćerima u zemljama poput Srbije", objasnio je guverner.
"Drugim rečima, to može da ima uticaja i na raspoloživost finansiranja matičnih banaka prema bankama u Srbiji, ali treba imati u vidu da su banke u Srbiji likvidne, kapitalizovane i da imaju sredstava", istakao je Šoškić.
"Mi smo u par navrata govorili da domaće banke imaju i devizna i dinarska sredstva u značajnoj meri. Ono što nedostaje, to je veća kreditna aktivnost, raspoloživost tih sredstava za finansiranje privrede, u smislu da banke još uvek nedovoljno hrabro nastupaju na ovom tržištu i u situaciji kada je recesija ne odobravaju dovoljno kredita", naveo je guverner.
Prema rečima Šoškića, Narodna banka Srbije je na to pokušala da utiče novom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka kojom se od banaka zahteva da izdvajaju manje rezervacije po osnovu odobrenih kredita za određene kategorije dužnika.
On je objasnio da su to "preduzeća koja nisu prvoklasna, ali imaju sposobnost vraćanja kredita na srednji i dugi rok".
Čišćenje bilansa
Uz novu Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, to su dobre osnove da u 2012. godini imamo stabilnost, koja se ne dovodi u pitanje, ali i prostor za dodatnu kreditnu aktivnost, istakao je Šoškić.
Šoškić je napomenuo da je NBS još ranije tokom 2011. godine donela odgovarajuće izmene u postojećoj regulativi što je bilo usmereno na olakšavanje refinansiranja i restrukturiranje postojećih kredita, a istovremeno, u okviru sporazuma sa MMF-om, postoji obaveza da se u skupštinsku proceduru stavi zakon o faktoringu kojim bi se regulisala kupovina i prodaja potraživanja.
"To bi bio zakon koji bi mogao da olakša bankama da očiste svoje bilanse od problematičnih kredita, da po tom osnovu smanje teret regulatornih troškova, koji su tu upravo zbog tih problematičnih kredita, koji predstavljaju rizike u bankarskom sistemu, i da po tom osnovu omoguće jedno lakše, zdravije i jeftinije poslovanje u narednom periodu", objasnio je guverner.
Guverner je istakao da je deo nastojanja da se kreditiranje učini jeftinijim i efikasnijim, i proces dinarizacije, na kome NBS kontinuirano radi i radiće u narednom periodu, "jer upravo zbog nedovoljno prisutnih dinarskih kredita, bez valutne klauzule, imamo u sistemu određene rizike, koji onda izazivaju regulatorni trošak, a on onda utiče na kamatne stope".
"Kada postepeno bude počelo da se povećava učešće kredita u dinarima, bez valutne klauzule, onda će i taj potencijalni regulatorni trošak, zbog nižih rizika u sistemu, moći da ide dole. Samim tim se stvaraju uslovi i za smanjivanje kamatnih stopa", naglasio je Šoškić.
