Izvor: Politika, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam Vladimirovih godina u Kremlju (2)
Potčinivši "oligarhiju", Putin je pribavio veliku zadovoljštinu sovjetski vaspitanom mentalitetu ruskog birališta. "Pustio je krvi krvopijama bogatašima", pljačkašima Rusije. Drugo, vratio je Rusima u rečnik "otadžbinu" – ono visoko vrednovano imaginarno, redovno plaćano žrtvama. To mu je donelo poene.
Dalje, tom mentalitetu je bio tuđ pojam "građanina", ukoliko se nije radilo o "sovjetskom građaninu", što je nešto drugo. Ali njega, pak, nije bilo u političkim pričama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gajdara i Javlinskog.
"Situajen!" Gde mu je moglo biti mesta u ruskom poimanju jedinke i prostora. "Ljudska prava"! U inerciji beznačajnosti jedinke u beskraju države, kao stvorenom da se njime valjaju samo "mase"? Na mestu koje nije država građana, nego beskraj države savladavan uvek u ljudskim talasima – Mongola, kozaka, crvenih, belih... Odsecanjem glava. Kuršumima. A sada, na tom istom mestu, odjednom – "građanin!" Jedna glava. Zaštita države individualnom građaninu. A šta je taj na brzinu promovisan ruski "građanin" mogao Berezovskom? Da mu pruži nos, kako bi ga ovaj vukao naokolo oko Kremlja.
Dakle, za borbu s "jeljcinistima" i "oligarhijom" Putin je morao imati jačeg saveznika. U kome ga je mogao pronaći? U javnosti? Za to je bilo odviše rano. Rusi koji još nisu "građani" nisu mogli imati ni "javnost" osposobljenu da priskoči Putinu. Osim toga, javnošću se manipuliše.
Predsednikovo karijerno poreklo moglo bi eventualno ukazati na njegovo doživljavanje "otadžbine". Kod obaveštajaca, "otadžbina" nešto znači. Putin je i kao državnik najlogičniji u delu u kojem se trudi da Rusiju rehabilituje kao silu. Ali javnost, pa to nije moglo biti visoko u skali njegovih vrednosti. Predsednik je smesta po dolasku na vlast pokazao da ne misli da i slobodna štampa treba da ima mesto u formiranju javnog mišljenja. U piramidi, u kojoj je centar vrh vrhova sve vlasti – formiranje javnog mišljenja je stvar državne inženjerije. Delo Agitpropa, prilagođenog kapitalizmu. Novinarski timovi, a bilo je ih je devedesetih profesionalno briljantnih (NTV), smesta su razagnati. Sve uticajne redakcije, televizijske i druge, kupili su prijatelji vlasti – odagnavši "brbljala" zadojena idejama o "demokratskoj javnosti".
Kome je takva javnost potrebna? Uticaj Državne dume je bio i ostao periferan. Mesto za pečatiranje predsedničkih odluka. Izbore dobija partija iza koje zalegne Kremlj. Danas, Jedinstvena Rusija. Drugo ime politički postrojene državne birokratije. (Čak joj je prošle godine "odozgo" načinjena i "opozicija", Pravična Rusija). Osim toga, zemlja je korumpirana. Funkcije i mesta u administraciji, pored toga što se raspodeljuju klanovski, imaju i cenu na crnoj berzi. Raspolaganje pečatom donosi novac, više plata odjednom.
Putinu je protiv "oligarhije" bio potreban neko pouzdaniji. Pronašao je saveznike u miljeu iz kojeg je potekao, među "Peterburžanima" i "čekistima". Ekonomistima liberalima (za usmeravanje vlade) i "ljudima službe", proverenim u vezama iz mladosti. Ovi drugi su nastanili Kremlj, obrazujući predsedničko "okruženje", uticajne klanove saradnika i savetnika.
Poduhvat jačanja "vertikale vlasti", preduzet zbog bolje kontrole regiona (sužavanjem lokalnih izbornih prava) omasovio je piramidu "svojih ljudi" pod kontrolom "bezbednjaka" u Kremlju. Od sedam šefova novouspostavljenih federalnih okruga, četvorica su u jednom trenutku bili ljudi sa značajnim delom života u službi bezbednosti ili vojsci. Od svih angažovanih u novouspostavljenom aparatu, njih 70 odsto imali su karijernu pozadinu službe u vojsci i nekom od resora bezbednosti. Avgusta 2003. "Nova gazeta" je objavila da je na ta važna mesta širom Rusije dovedeno dve hiljade "bezbednjaka" – uvek uz podršku iz Kremlja.
Nova struktura umnožila je već i bez toga mamutsku birokratiju, "lažljivog i nezasitog krokodila" spremnog da "poždere" svaki reformski pokušaj (A. Jakovljev). Broj službenika federalne i lokalne administracije dostigao je (2006) 1.570.000. Tačno onoliko koliko je 1989. imao celi Sovjetski Savez.
Ali, pokazalo se, "čekistima" u vrhu nije bilo do otadžbinskih medalja. Posle "jeljcinske oligarhije" sada su oni videli priliku da se primaknu milijardama od nafte i gasa. Pojavili su se međusobno rivalski klanovi, a nagrade su bila kontrolna mesta u Gaspromu, Rosnjeftu i drugde.
Drugi mandat Putina obeležen je njegovim balansiranjem i održavanjem podjednake distance prema "bezbednjacima". Neki među njima nisu obradovani predsednikovom odlukom da se više ne kandiduje. Promena u vrhu preti poremećajem u rasporedu aspiranata na imovinu. Mnogi veruju da su državni monopoli privremeno zlo, a da će doći čas da se dragulji Rusije ponovo grabe – kada zakoni ekonomije izdiktiraju kraj sadašnjoj "Korporaciji Kremlj".
Sada se postavlja pitanje, kako će Putin sprečiti novi grabež – kada u Rusiji, osim njega samog, nema institucije niti bilo koga drugog upoznatog s tajnom "putinskog nasleđivanja"? Da li je misija Dupkova to, da u vreme smenjivanja neutrališe "bezbednjake"? On čuva "rendgen" snimke sve imovine i zna sve kanale pranja novca. Bio je u vezi i sarađuje i sa inostranim finansijskim policijama.
Putin, koji je odstupanjem od "scenarija" iznenadio sve "scenariste" amatere, odmara se u Sočiju i ćuti. Kao i pojedini drugi stanovnici Kremlja, odavno pre njega. Šta će biti s njim samim, i šta je s "putinizmom", znaće se tek dve ili tri godine posle izbora sledećeg predsednika – ukoliko dođe do toga. Kada se bude videlo koga pominje narod, naučen da obožava cara.
Ako umesto šefa u Kremlju ljudi i dalje više budu poštovali Putina, to bi moglo značiti da je Putin pre nego što je pošao ozbiljno rasteretio mesto prevelikih predsedničkih ovlašćenja. Dabome, pridodavši ovlašćenja vlasti nekome drugom, recimo vladi i Dumi. Zar mu se onda ne bi priznalo da je na kraju (osim što ne želi da krši ustav i ostane) učinio i više od toga za rusku demokratiju?
Zanimljivo pitanje, ali niko ništa ne pita. Naši – Putinov kvazikomsomol – upravo su sklopili dogovor s policijom o pomoći policiji "u održavanju reda" na ulicama. Znači, ovlašćeni su da mlate neistomišljenike vlasti, ako ovi "počnu s pitanjima". One "trojice Rusa" (negde s početka ove priče ), jednog kojem "dostiže", drugog koji "šopuje" i trećeg "na lestvici", ta stvar se malo tiče. Sloboda reči i političkog delovanja je nešto daleko, u najboljem slučaju ostavljeno generaciji njihove dece. Njih zanima sloboda "šopinga". Putin im je to omogućio.
[objavljeno: ]
