Izvor: RTS, 02.Mar.2014, 18:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obradović: Oluja najteže krivično delo u ratu

Srpski pravni tim dokazivaće pred Međunarodnim sudom pravde da je Oluja bila najteže krivično delo tokom rata u Hrvatskoj, rekao pravni zastupnik Srbije Saša Obradović. Dan uoči glavne usmene rasprave u Hagu, Obradović kaže da očekuje da se pitanje najzad reši i da se srpsko-hrvatski spor skine sa dnevnog reda.

Pravni zastupnik Srbije Saša Obradović kaže da Srbija od procesa protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, po međusobnoj optužbi za genocid, očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se "spor najzad reši i da ovo pitanje više ne bude na agendi".

Glavna usmena rasprava u sporu Hrvatske i Srbije počeće sutra ujutro pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija i trajaće do 1. aprila. Hrvatska je 1999. godine tadašnju SR Jugoslaviju tužila za genocid tokom rata na hrvatskoj teritoriji 1991-95, a Srbija je 2010. godine uzvratila kontratužbom.

Obradović je, tokom današnjeg susreta sa novinarima, rekao da je stav Srbije da "bez obzira na teška krivična dela" počinjena tokom rata nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, "što nije sporno", ta zlodela "nisu imala obeležja genocida", kako tvrdi Hrvatska.

Nasuprot tome, Srbija će tokom rasprave izložiti dokaze u prilog svojoj kontratužbi da je operacija Oluja, u avgustu 1995, predstavljala "kulminaciju kriminalne namere" hrvatske vlade i vojnih snaga da uklone srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, s obeležjima genocida.

Srpski pravni tim dokazivaće, po Obradovićevim rečima, da je Oluja bila "najteže krivično delo" tokom rata u Hrvatskoj.

Legitimni interes Srbije je da pred Međunarodni sud pravde iznese dokaze o "broju žrtava" i činjenici da u Hrvatskoj sada živi jedna trećina Srba koji su u njoj živeli pre rata, podvukao je glavni zastupnik Srbije.

Obradović nije želeo da govori o mogućem ishodu spora, rekavši da ja na sudu da presudi. Naznačio je da je za srpsku stranu važno da predstavi činjenice o Oluji, kao o "izuzetno ozbiljnom zločinu", "koje nijedan sud", uključujući i Haški tribunal u procesu zapovedniku te operacije Antu Gotovini, do sada nije uzeo u obzir.

Tribunal je pravosnažno oslobodio Gotovinu krivice za zločine tokom i posle Oluje, utvrdivši da nije postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskih vlasti s ciljem trajnog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.

Po rečima Obradovića, Srbija nije želela da do glavne rasprave u ovom sporu uopšte dođe i uložila je napore da dođe do pomirenja izvan suda, ali do toga, na žalost, nije došlo.

Rasprava u haškoj Palati mira biće sutra otvorena uvodnim govorom zastupnika Hrvatske. Za utorak i sredu, zakazani su iskazi svedoka, na čije je prenošenje sud izveštačima nametnuo zabranu do kraja rasprave, 1. aprila.

Iskazi svedoka u pisanom obliku

Kako saznaje agencija Beta, strane su se dogovorile da iskazi svedoka u spis budu uvedeni u pisanom obliku, a da se u sudnici pojave samo oni koje suprotna strana želi da unakrsno ispita. Hrvatska nije zatražila da ispita nijednog od svedoka Srbije i oni se neće pojaviti pred sudom.

S druge strane, srpski zastupnici će, pred sudijama, unakrsno ispitivati šest svedoka Hrvatske.

Izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, Hrvatska će nastaviti u četvrtak i petak.

Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontratužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju osmišljenu za njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za činjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.

Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.

Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".

Pravni zastupnici 

Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida, nemački pravnik Anderas Cimerman, koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom, britanski advokat Vejn Džordaš, koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Hrvatsku će zastupati profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić Grotić, pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda, Filipa Sendsa i Kira Starmera.

Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.

Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije Hisaši Ovada iz Japana, Roni Abraham iz Francuske, Kenet Kit sa Novog Zelanda i Mohamed Benuna iz Maroka.

U sudskom veću će pored njih biti i Leonid Skotnikov iz Rusije, Antonio Trindade iz Brazila, Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije, Kristofer Grinvud iz Velike Britanije, Džoan Donohju iz SAD, Đorđo Gaja iz Italije, Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Hanđin iz Kine.

Obe strane imenovale su i ad-hok sudije koje će, takođe, biti članovi veća. U ime Srbije, to će biti sudija Milenko Kreća, a Hrvatska je za ad-hok sudiju imenovala Budislava Vukasa.

Nastavak na RTS...