Izvor: RTS, 08.Mar.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova zadužbinarstva
Dve beogradske porodice zaveštale svoju imovinu Univerzitetu u Beogradu i njegovim studentima. Na najstarijoj visokoškolskoj ustanovi u regionu ovim se, posle skoro deset godina, obnavlja duh zadužbinarstva.
Dve beogradske porodice odlučile su da zaveštaju svoju imovinu Univerzitetu u Beogradu i time pomognu njenim studentima. Ovim se na najstarijoj visokoškolskoj ustanovi u regionu obnavlja duh zadužbinarstva, saopšteno je u rektoratu Univerziteta.
Beograđanin >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Petar Srnić sa porodicom zaveštao je Univerzitetu tri stana u Beogradu, ukupne površine oko 200 kvadratnih metara, od čije će se zakupnine nakon njihove smrti mesečno stipendirati 20 studenata.
"Jedini moj uslov bio je da prednost pri dodeli stipendija imaju mladi iz Moravičkog okruga, pošto sam i sam iz tog kraja", izjavio je Srnić Tanjugu. On je kao glavni motiv svoje odluke da postane dobrotvor Univerziteta, naveo da "nam je potreban kvalitetan kadar".
"Kvalitetni kadrovi su jedan od najvažnijih faktora za izlazak društva iz krize", rekao je Srnić, i naglasio da mu je želju da pomogne drugima preneo deda Sava Ratković.
Petar Srnić je rođen 1934. godine u selu Ostra, kod Čačka. Sa 11 godina je sa porodicom došao u Beograd. Supruga Paulina je umrla prošle godine, ćerka Svetlana je službenik, a on sam je po zanimanju diplomirani ekonomista. Posle penzionisanja osnovao je privatnu izdavačku firmu u kojoj i danas radi.
Testamentom će biti osnovana Zadužbina porodice Srnić. Pored pomoći Beogradskom Univerzitetu, Srnić je svom rodnom selu, uz pomoć donatora, obezbedio sredstva za izgradnju vodovoda, ambulante i crkve. Svoju biblioteku, sa nekoliko hiljada knjiga, pokloniće čačanskoj opštini.
Dobro delo
Osamdesetogodišnja Begrađanka takođe je odlučila da postane donator Univerziteta ali je insistirala da njeno ime ostane anonimno, naveli su u rektoratu BU. Ona je testamentom poklonila ušteđevinu od oko 30.000 evra i pokućstvo, za pomoć studentima sa prosečnom ocenom 10.
"Čovek kad učini dobro delo, ne treba o tome da udara na sva zvona. Smatram da je to nešto sasvim normalno", bio je jedini komentar doborotvorke koji je njena prijateljica prenela Tanjugu.
Rođena je Beograđanka, oslepela je pre izvesnog vremena zbog bolesti, ali se odlično oseća i veoma je vitalna, naveli su u Rektoratu podatke koji prema njenoj želji mogu biti objavljeni.
Ova gospođa nema direknih potomaka a njena šira familija je situirana i živi u inostranstvu. Novoosnovani fondovi i legati Univerziteta, iz kojih se uglavnom stipendiraju i nagrađuju studenti, su legati Koste Migrića iz 2000, Ivana i Danice Feofilaktov (1995) i fondovi "Mr ph Ljubica Ciga Vojteh Dragićević i ing ecc Nikola Dragićević" (1993) i "Sestre Bulajić" (1989).
Najstariji registrovani fond Univerziteta u Beogradu je Fond za podizanje Botaničkog vrta, osnovan 1890. godine. Univerzitet je između dva svetska rata raspolagao sa 75 zadužbina i fondova.
U toku i posle Drugog svetskog rata imovina univerzitetskih zadužbina je pretrpela velike štete, brojne zgrade su srušene, drugima je opala vrednost, a novčani fondovi su se gasili zbog obezvređivanja novca. Dugo vremena nakon rata Univerzitet nije imao pravo upravljanja svojim zadužbinama i fondovima.
Do danas je obnovljen rad 11 zadužbina i tri fonda. Beogradski Univerzitet ulaže velike napore za vraćanje ostalih zadužbina i fondova pod svoje okrilje.
