Izvor: Politika, 11.Jun.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novopazarska akademija nije „dobrodošla” u Sarajevo
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Vest da je u Novom Pazaru osnovana Bošnjačka akademija nauka i umetnosti, sudeći po prvim reakcijama, nije izazvala zadovoljstvo u sarajevskim bošnjačkim krugovima. Naprotiv, pojedine umne Sarajlije, za razliku od onih koji tvrde da će „Bošnjacima sloboda doći iz Novog Pazara” smatraju da je osnivanje BANU „bespotrebno” i neprihvatljivo, u smislu ukoliko pojedinci misle da putem institucija kao što je Bošnjačka akademija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu ostvarivati određene interese i ciljeve.
Negativne reakcije stižu i iz Banjaluke uz napomenu da je novoosnovana Bošnjačka akademija nauka „kvazinaučna institucija” koja ne pripada „ni naučnim ni umetničkim institucijama”.
Sarajevski akademik Sulejman Redžić smatra da „nije bilo potrebno i ključno osnivati institucije kao što je Bošnjačka akademija da bi se postigli određeni rezultati”. U izjavi za „Dnevni avaz” Redžić napominje da BiH ima državnu akademiju koja „sigurno može” udovoljiti svim potrebama, kako države, tako i njenih naroda, uključujući i „dominantni bošnjački narod”.
Predsednik Bošnjačke zajednice kulture Preporod Senadin Lavić ocenio je da je osnivanje BANU „u redu” ako će ta institucija biti naučno upravljana i usmerena. „Mi imamo ANU BiH i to je naša državna i legalna institucija”.
Akademik Dževad Juzbašić mišljenja je da osnivanje BANU „ima određeni politički značaj” i upozorava da se „akademije nauka nigde neposredno ne bave politikom”.
„Sve zavisi od toga kakvi će se naučnici tu naći i hoće li se uopšte naći. Ili će se opet ljudi sakupiti po političkoj liniji, ljudi koji su, recimo, nešto napisali i koji će politički delovati”, naglašava Juzbašić.
Ejup Ganić, član novoosnovane BANU u kratkoj izjavi za sarajevske medije ističe da je BANU „logičan korak”, nakon što je u Novom Pazaru postignut „veliki napredak” u segmentu visokog školstva.
Predsednik Akademije nauka i umetnosti RS Rajko Kuzmanović smatra da je novoosnovana bošnjačka akademija kvazinaučna institucija i da je daleko od nauke, jer sadrži elemente laičkog, verskog i političkog života.
„Osnivanje bilo gde i bilo koje akademije zahteva značajne pripreme i ispunjavanje odgovarajućih uslova da bi ona bila naučna institucija, a ta i takva bošnjačka akademija nema nijednog elementa koji bi joj mogao dati pravo da nosi ime naučne i umetničke institucije”, tvrdi Kuzmanović.
S druge strane osnivači i članovi BANU, pre svih, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić i poznati sarajevski akademik Muhamed Filipović tvrde da je osnivanje ove institucije „istorijski događaj za Bošnjake”, da je BANU od „najvećeg značaja za život bošnjačkog naroda” kojem, prema mišljenju akademika Filipović, „sloboda dolazi iz Novog Pazara”.
Nermin Čengić u svom autorskom tekstu, koji prenosi portal „Protest.ba”, navodi da se akademik Filipović dokopao uloge „voditelja” sarajevske verzije BANU odakle će svakom Bošnjaku „jasno” dati do znanja šta mu je činiti kako bi „napunio stomak demagogijom”.
Mustafu Cerića, poglavara Islamske zajednice u BiH, Čengić predstavlja kao „krištavog voditelja religijske zajednice” koji se „željan pažnje” odlučio „ubaciti na komandnu konzolu (n)ovog tela koje po svoj prilici ne može, a iskustvo govori da i neće služiti baš ničemu do novom potpaljivanju vatri, podizanju tenzija...”
D. Stanišić
objavljeno: 11.06.2011
