Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji bakar prave odoka
Najbolji bakar prave odoka
BOR - Nose šlemove, zaštitne rukavice, cokule... a kolege ih nazivaju umetnicima. U okruženju visokih temperatura, gasova koji teraju suze na oči, buke, prašine i promaje, oni obavljaju posao koji Japanci rade duboko zavaljeni u anatomske fotelje i pod budnim okom kompjutera.
To su brigadiri pogona konvertori borske Topionice i rafinacije bakra, 'kičme RTB-a', gde se obavlja jedna od najznačajnijih faza u dobijanju ovog crvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << metala čijom se prodajom i zaradom decenijama gradilo širom SFRJ.
Spasoje Abdulić, Boranin, skoro tri decenije radi u ovom pogonu. Isto toliko sticao je iskustvo zahvaljujući kojem danas samo pogleda u užarenu masu bakrenca koji ključa na nekoliko hiljada stepeni i zaključi da je proizvod gotov i spreman za livenje. Odrema li se pet minuta ili donese jedna pogrešna odluka i sve je gotovo... bakar izgori ili, kako to kažu topioničari, 'izađe na dimnjak' a šteta je neprocenjiva.
- Dobrog majstora nije moguće dobiti za nekoliko meseci, jer se iskustvo stiče godinama uz starije kolege. Iako radimo u pogonu koji potiče sa početka šezdesetih, uvežbani smo da izradimo kvalitetan 'blister bakar', koji će kasnije prerasti u ovaj metal čistoće 'četiri devetke', po kojem smo poznati širom sveta. Posao brigadira je da odoka proceni kvalitet metala, a ta procena se graniči sa perfekcijom. Ako se nije ispekao taj zanat, onda džaba svaka škola. Kod nas parametre nije moguće odrediti - ponosno kaže je Spasoje.
Dok namešta šlem kako bismo krenuli u pogon i uverili se u svu gorčinu hleba koji on i njegove kolege sa odeljenja plamene peći, rafinacije, reaktora i pripreme zarađuju, kranovođa kroz pogon vešto pronosi užarenu masu šljake koja se vraća u peć. Teret je 50 tona. Jedna nepažnja i životi radnika su ugroženi. I tako je svaki dan, 24 sata, bez prekida.
Konvertori nisu jedino mesto gde se gorko zarađuje hleb. Bora Atanasijević, dve decenije radi na čišćenju šljake plamene peći.
Uslovi pod kojima on i njegove kolege rade su katastrofalni.
- S jedne strane, izloženi smo ekstremnim temperaturama koje u letnjem periodu dostižu 70 stepeni a, s druge strane, nam se promaja uvlači u kosti. Gasovi i prašina 'ujedaju' za pluća, ali smo svesni da boljih uslova nema - zaključuje on.
Nekada su od svoje plate topioničari mogli pristojno da žive i od nje priušte odmor kako bi bar nakratko pobegli iz grada koga fabrika, smeštena u centru Bora, često prekrije sumpor-dioksidom. Danas radnik pred penzijom prima najviše 16.000 dinara.
Prema rečima tehnologa Bogdana Petkovića, u Topionici je početkom devedesetih godina radilo oko 1.500 radnika, kada je proizvedeno rekordnih 174.000 tona anodnog bakra. Sada je broj radnika prepolovljen, a mesečna proizvodnja se u najboljem slučaju kreće oko 5.000 tona. Saša Trifunović
