Izvor: RTS, 24.Feb.2013, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo donora organa u Srbiji
Javni apeli za doniranjem organa sve češći. Smrt Danice Ćirković, koja nije dočekala transplantaciju, upozorava na sudbinu onih čiji životi zavise od ljudi dobre volje i odlaska na lečenje u inostranstvu. Hrvatska na milion stanovnika ima 34 donora, a Srbija nema ni četiri.
Sudbina Danice Ćirković, koja nije dočekala transplantaciju srca, na najdramatičniji način upozorava na probleme građana čiji život zavisi isključivo od ljudi dobre volje i odlaska na lečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u inostranstvu.
Javni apeli i humanitarne akcije sve su češći, a trka sa vremenom se ne dobija uvek. Pravilnik Fonda za zdravstveno osiguranje, kojim nije predviđeno da država plaća presađivanje srca u nekom stranom centru, nije problem, jer je on odavno mogao da bude promenjen, a novac obezbeđen.
''U poslednjih nekoliko godina koliko se aktivno bavimo ovom oblašću bilo je više najava da će doći do potpisivanja sa Akh klinikom u Beču, da će doći do potpisivanja pretpristupnog ugovora sa Eurotransplantom", kaže novinarka lista Politika Danijela Davidov Kesar.
Ona takođe kaže da se do danas ništa nije promenilo, uprkos promenama ministra i zdravstvene vlasti na svim nivoima i da pacijenti ipak ostaju prepušteni sami sebi.
Vršilac dužnosti direktora Klinike za kardiologiju KCS Goran Milašinović kaže da su svi zaposleni na Klinici odgovorni i da moraju da budu izvršene promene u sistemu.
''Problem je u tome što je to jedan sistem koji je veoma skup i to je sistem koji se treba organizovati tako što bi neko vodio računa o tome i mnogo stručnjaka uvezao u isto vreme", ističe Milašinović.
Prema najavama, transplantacija srca mogla bi od proleća ponovo da se radi i u Srbiji. Naši kardiohirurzi bili su na obuci u Francuskoj i Belgiji, a u poslednje vreme česti su gosti Klinike "Rebro" u Zagrebu.
Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić ističe da je veliki problem oprema, odnosno aparata koji pomažu rad srca. On očekuje da će te aparate dobiti do sredine marta.
U Srbiji su retkost i transplantacije bubrega i jetre. Nema stručnjaka, ali ni donora, čak ni potencijalnih. U ovom trenutku donorsku karticu ima 80.000 ljudi.
Da bi program transplantacije zaista funkcionisao, taj broj mora biti deset puta veći, poručuje Dušan Šćepanović koji je novo srce dobio u Gracu pre šest godina, a čija borba za razvoj transplantacionog programa u Srbiji traje mnogo duže.
Dušan Šćepanović, inače hirug, kaže da prvo treba da se promeni zakon u smislu pretpostavljene saglasnosti. Prema njegovim rečima, posle 2023. očekuje se milion donora.
U Hrvatskoj je prošle godine urađena 121 transplantacija jetre, a u Srbiji samo sedam. U Sloveniji je 28 osoba dobilo novo srce, u Hrvatskoj 44, dok u Srbiji već 14 godina se nije dogodila nijedna transplatacija srca.
Hrvatska ima 34 donora na milion stanovnika, Srbija nema ni četiri.
