Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali aerodromi za veliki razvoj
Učesnici međunarodnog skupa održanog u Užicu govorili o svojim pozitivnim iskustvima, u svetlu inicijative da se sadašnji vojni aerodrom Ponikve transformiše u civilnu vazdušnu luku
Užice – Kad regionalni aerodrom zaživi, pa još i umreži sa sličnim evropskim, region dobija šansu za razvoj. U njega onda dolaze i investitori, jača privreda, jačaju veze sa svetom. Poslednjih godina aviosaobraćaj u Evropi je sve razvijeniji, pri čemu male regionalne vazdušne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << luke, kao i niskoprofitne aviokompanije koje te aerodrome uglavnom koriste, igraju sve značajniju ulogu. U isto vreme, oslabljen tokom devedesetih, aviosaobraćaj Srbije se teško vraća na stare pozicije, a predstoje mu važni poslovi modernizacije postojećih i pripreme novih aerodroma za civilne letove.
To bi, ukratko, bio rezime međunarodnog skupa, održanog u Užicu, o regionalnim aerodromima i njihovom uticaju na regionalni razvoj. Skup je organizovan u okviru učešća ovdašnje Regionalne privredne komore u evropskom projektu RAIRDev, koji povezuje osam regionalnih aerodroma iz osam država. Jedna od njih je i Srbija, čiji je vojni aerodrom Ponikve kod Užica u ovoj grupi izabranih vazdušnih luka koje, uz evropsku pomoć, treba da, civilnim letovima, donesu korist regionu.
Posredan povod za skup svakako su aktuelna dešavanja oko aerodroma Ponikve i ovdašnja politička prepucavanja da li bi se ulaganja u njegovo korišćenje za civilni saobraćaj isplatila.
Skupu u Užicu prisustvovali su predstavnici Grčke, Italije i Slovačke, kao i vođa RAIRDev projekta Manos Vujukas. On je istakao da iskustva pokazuju – a već su tri aerodroma od osam u ovom projektu zaživela – kako aviosaobraćaj donosi regionu i direktne i indirektne koristi: ne samo u broju putnika i turista, već i rastu prihoda.
– Srbija je idealan partner za nas, jer će uspeh projekta biti veći ako uključimo i zemlje koje još nisu u EU. Zato, spremni smo da pomognemo aerodromu Ponikve – kazao je Vujukas.
Predstavnici gradova Ankona iz Italije, Volosa iz Grčke i Žiline u Slovačkoj govorili su o iskustvima svojih vazdušnih luka, obuhvaćenih ovim projektom. Recimo, aerodrom u Žilini je tek proradio i ima jedan let dnevno, ali je njegovo postojanje bilo presudno da kompanija „KIA motors” u tom gradu otvori fabriku, kazala je predstavnica Slovačke Simona Kolareva.
O prognozama saobraćaja i stanju na aerodromu Ponikve, na osnovu obavljenih istraživanja, govorio je naš stručnjak koji živi u Sloveniji Milan Grbović, iznevši procene da bi od 2014. do 2029. na Ponikvama broj putnika bio učetvorostručen, a da bi se korist za region videla već u prvim godinama rada.
Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Slobodan Gvozdenović predstavio je Strategiju razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji do 2015. koju je usvojila vlada. Po tom dokumentu, planira se modernizacija beogradskog i niškog aerodroma, ali i promena namene, te uključenje u vazdušni saobraćaj Ponikava, Batajnice, Lađevaca i Sjenice. U pomenutom dokumentu postoji i stav da „Srbija ipak nema potencijala za više od dva aerodroma, pri čemu ne treba onemogućavati inicijativu lokalnih samouprava da same ulažu u regionalne aerodrome”.
Na skupu je, u ime Direktorata civilnog vazduhoplovstva, govorio i Dragoljub Trgovčević, najavljujući da bi ove godine mogla da se obavi privatizacija „JAT ervejza”, kao i transformacija aerodroma u novi sistem organizacije.
A o onome što je Ministarstvo za infrastrukturu uložilo u pripremu Ponikava za civilne letove, izlagao je Zoran Adžić, pomoćnik ministra;
–U saradnji sa Ministarstvom odbrane nastojaćemo da prostor oko aerodroma učinimo bezbednim, a da, s druge strane, uporedo ide i proces prenošenja pravne nadležnosti. Potreban nam je aerodrom, biće i autoput, pa mislim da ovi poslovi treba da imaju podršku svih građana – naglasio je Adžić.
Branko Pejović
[objavljeno: 03/03/2008]
