Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2020, 18:08

Ljubomir Živkov: Dina

Ovaj stanovnik severnog Farkaždina, onog dela Zelenog sokaka na čijem je kraju Majorova kuća, bio je u prvom tomu “Dopisnice” predstavljen na biciklu kojim je kružio oko Pajine i Veselinkine prije iz mislim Vilova, nagovarajući je da uskoči na paktreger, što je ova nakon frtalj sata njegovog obigravanja i učinila, ali se zadnji točak u isti mah iskrivio, ne u osmicu nego je otpozadi ličio na zmiju u apoteci, e, biciklista se zvao Dina.

Jedne večeri među večerima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ravnice ukazao se kod Milorada u birtu, došao iz JNA na odsustvo, utegnut u uniformu izvukao je pištolj (koji je odonud poneo kršeći opasno PS) i proderao se po ugledu na svoje starešine: “Svi pod as-tal!”

Komandu je potkrepio pucnjem u plafon, mušterije su se povinovale, iako je među njima bilo onih koji bi golorukog Dinu savladali, ispod astala se našao i Bića, koji nije slovio za plašljivog čoveka, ali mu je, skuturenom ispod kockastog kafanskog čaršava, prošlo kroz glavu: “Samo da se sad ne seti da sam ga tuko kad je bio mali…” Miloradu se tresu ruke sa tacnom na kojoj su tri nesrećne krigle piva, Dina, zadovoljan disciplinom koju je naprasno zaveo nije više pucao, ni u plafon, ni u Biću, ali je dopao apsa; nisu ga ovi poplašeni tužili, nego je tužilac učinio to po službenoj dužnosti, uglavnom bude suđenje za koje su pozivi uručeni i svim svedocima i žrtvama zuluma, premda krvoprolića nije bilo, tako je barem izgledalo; sudija ih ne hrabri da traže nadoknadu za pretrpljeni strah, ali pita jednog po jednog je li zadovoljan da mu budu nadoknađeni putni troškovi, zadovoljni su, bolje išta nego ništa, sudija pita da li bi neko možda hteo dnevnicu, jer propuštaju više od pola radnog dana, čuje se glas Joce Maksimovog: “I jedno i drugo, časni sude! I podvoz i nadnicu, je znaš!” Na red napokon dolazi prvooštećeni, Milorad, birt mu se nakratko našao na rđavom glasu, vlasnik je probušenog plafona – šta bi on smatrao pravednom nadoknadom?

Tu se sad prepliću predanje i mit u koji je uključen i Šula, čak ne znam ni da li Stari ili Mlađi: Milorad je kazao da oprašta Dini što je poplašio i njega i njegove mušterije, ne traži ništa za plafon, ali je metak, pokazalo se, pogodio goluba, i to goluba koji je bio njegov mezimac!

Svi smo imali golubove, niko nije imao posebnog tavanskog ljubimca, niti je ijedan golub imao lično ime, ali je moguće da se Milorad, kad nije na dužnosti, potajno bavio golubarstvom, sad bi trebalo u arhivi bečkerečkog suda potražiti zapisnik o tome golubu, kako je opisan i na koliko je ondašnjih dinara bio procenjen, ako deo sa golubom nije naknadno dometnut da bi pripovest o Dini imala što bolji završetak, ali, ako je mit i na početku književnosti i na njenom kraju, onda to važi i za usmenu književnost koja takođe uzima za pravo da izmeša ono što se zaista desilo sa onim što će drami dati odgovarajuć rasplet.

O Dini će možda biti još reči, jer će upravo ispred Miloradove kafane Dina i njegov otac Paja jedne noći izbosti noževima deda Zareta, jednog od najboljih maora, pa se epizoda sa vojnim pištoljem i pucnjem u goluba može shvatiti kao prolog ili kao zlokobni predznak nečega što će se desiti petnaestak godina kasnije, na istom mestu, samo napolju, na ćošku koji gleda pravo u crkvu. U senci toga oružja, i vatrenog i hladnog, i prije na paktregeru, ostaje pitanje ličnog imena Dina, koje se više ne daje muškim potomcima: je li to bilo skraćeno od nekog Miladina? Kostadina? Koji bi mogao biti Bugarin. Ili Vujadina, koji bi poticao iz brdsko-planinskog područja, ili je baš bilo zvanično, autohtono ime na koje matičar i popa nisu imali nikakvu primedbu?

Otac mog komšije Paje isto se zvao Dina, pa je uz Pajino ime išlo očestvo, Paja Dinin, iako je prezime Stankov, uglavnom će ime Dina iščeznuti iz mog jezičkog perimetra, sad ispada da je Dinino ime prowdly ponela kreditna kartica: ime živi, samo što je promenilo pol.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...