Izvor: Politika, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritika stvarnosti
Tekst predstave "Opasne veze/Kvartet" nastao je na osnovu epistolarnog Lakloovog romana (1782), zatim Hemptonove dramatizacije ovog romana, prema kojoj je Stiven Frirs snimio film (1988), kao i teksta "Kvartet" Hajnera Milera (1981), inspirisanog Lakloovim delom (adaptacija tekstova Stevan Bodroža, dramaturgija Slavko Milanović). Lakloov roman i njegove reinterpretacije direktno se bave naličjem ljudske prirode, manipulacijama i emotivnom teroru u međuljudskim odnosima, eksplicitno kidajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sladunjavi idealizam rusoovskog tipa.
Predstava u režiji Stevana Bodrože ima tri dela koja prikazuju prošlost, sadašnjost i budućnost glavnih likova. Njih igraju različiti glumci što jasno predstavlja ideju o svevremenosti problematike koja se tretira, odnosno činjenicu o neumoljivoj repetitivnosti zla. Različita vremena su definisana izgledom scene i kostima. Prošlost, na primer, određuju raskošni kostimi, karakteristični za francusko plemstvo osamnaestog veka (kostimograf Marina Medenica). Branko Vidaković nonšalantno igra vikonta De Valmona, bezobzirnog zavodnika donžuanovske vrste koji uživa u padu i patnji njegovih žrtava. U istoj ulozi, u drugom delu predstave, Slobodan Beštić nastupa senzualnije i neodoljivije, dok u trećem delu, postapokaliptičnom vremenu i prostoru Milerovog "Kvarteta", Aleksandar Đurica nepomično glumi starog, fizički nemoćnog i vidno umornog Valmona.
Stela Ćetković igra markizu De Mertej kao beživotno hladnu i sujetnu manipulatorku, a Daniela Kuzmanović-Pavlović je oblikuje kao nešto fleksibilniju i ciničniju. Ksenija Jovanović posebno upečatljivo nastupa u ulozi stare Mertejeve koja nema više taj ledeni pragmatizam niti rušilačku požudnost, ali kojom i dalje dominira zlonamerna i cinična svest, na trenutke graničeći se sa histerijom.
Marija Vicković izuzetno precizno, bez suvišnih gestova, igra gospođu De Turvel i njenu suzbijenu čežnju za Valmonom. U minimalističkoj igri Vickovićeve je bolno jasna ta jeziva diskrepancija između spoljašnjeg mira i uzdržanosti lika, i unutrašnjeg haosa uzrokovanog neposustajućom strašću za Valmonom. U istoj ulozi, Vjera Mujović kasnije nastupa površnije, na bazi izraženog spoljašnjeg gesta, pa je zbog te očiglednosti njena igra nešto manje fascinantna. Lidija Pletl maniristički glumi gospođu De Volanž, sa izveštačenošću oblikuje njenu infantilnost, što je efektan i samosvestan način predstavljanja mentalne ograničenosti lika...
Izgled scene je vrlo sugestivan, definisan preteće crnom bojom. Prostor igre je polukružan i ograđen zatamnjenim staklenim zidom, čiji se delovi povremeno otvaraju, a nekoliko dramski bitnih scena se poluvidljivo odvija iza njega, što proizvodi zaista uzbudljiv utisak makabrične tajnovitosti (scenograf Boris Maksimović). Muzika ima veoma bitno mesto u zgušnjavanju emotivnog sloja igre (kompozitor Vladimir Petričević), dok se video-bimovi posebno zanimljivo upotrebljavaju u drugom delu predstave. Osim što tada povremeno uzimaju funkciju naratora, video sekvence i slikovito dopunjuju značenjski nivo predstave, reflektujući izmučene psihe aktera, njihovu razarajuću unutarnju borbu (video radovi Lazar Bodroža). Predstava "Opasne veze/Kvartet" je kompaktno i zaokruženo, iako sintetičko i eksperimentalno delo koje nosi brutalno jasnu i uvek aktuelnu kritiku individualnih karaktera, ali i društva, zaglavljenog u beznadežnoj blaziranosti koja oduzima sve šanse za preživljavanje ljubavi.
[objavljeno: ]
