Izvor: B92, 29.Mar.2014, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krimski Tatari traže autonomiju
Simferopolj -- Krimski Tatari su odlučili da se obrate međunarodnim organizacijama s molbom da podrže pravo tog naroda na nacionalno-teritorijalnu autonomiju.
Krimski Tatari su ovu odluku doneli danas, na vanrednom nacionalnom kongresu (kurultaju) u Bahčisaraju, javljaju ruske agencije.
"Kurultaj krimsko-tatarskog naroda obraća se UN, Savetu Evrope, Evropskoj uniji, OEBS-u, Organizaciji islamske saradnje, parlamentima i vladama država sa pozivom da podrže pravo krimsko-tatarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naroda na samoopredeljenje u formi nacionalno-teritorijalne autonomije krimsko-tatarskog naroda na njegovoj istorijskoj teritoriji - na Krimu", navedeno je u tekstu rezolucije koji prenosi Itar-Tass.
"Glas Rusije" preneo je da je predsednik Medžlisa (izvršnog tela koje je aktivno između zasedanja kurultaja) Refat Čubarov rekao da bi referendum o samoopredeljenju krimskih Tatara bio održan "samo u slučaju da je neophodno da se dobije jasna pozicija krimsko-tatarskog naroda".
Ranije se rukovodstvo medžlisa zalagalo za održavanje referenduma, sličnog referendumu na Krimu o pristupanju Rusiji od 16. marta, podseća ruski radio.
Ukrajinska agencija Ukrinform navela je reči Čubarova da je zbog nastale situracije na Krimu potrebno da se rukovodstvo medžlisa sretne sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Čubarov je, kako prenosi BBC, rekao da današnjom rezolucijom "nije priznata aneksija Krima".
Na zasedanju u Bahčisaraju učestvovao je čitav sastav medžlisa, muftija Krima Emirali Ablajev, predsednik ruske republike Tatarstan Rustam Minihanov i predsednik Saveta muftija Rusije Ravil Gajnutdin, navodi ruski servis britanske radio-difuzne mreže, dodajući da su ranije krimske vlasti obećale krimskim Tatarima kvotu od 20 odsto učešća u organima vlasti.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu ŠSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.
Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.
Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine
Krim je primljen u sastav Rusije na osnovu rezultata referenduma od 16. marta i Deklaracije o nezavisnosti Autonomne Republike Krim i grada sa posebnim statusom Sevastopolja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. marta potpisao zakon o stupanju Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju.
Krimski Tatari odlučuju o nacrtu rezolucije o autonomiji
Izvor: Blic, 29.Mar.2014
Predstavnici etničkih Tatara sa celog Krima okupili su se danas u gradu Bahčisaraj da glasaju o nacrtu rezolucije kojom se zahteva nacionalna i teritorijalna autonomija nakon što je Krim pripojen Rusiji...Lider oko 300.000 krimskih Tatara, Refat Čubarov, apelovao je na 200 delegata da glasaju za...
