Izvor: B92, 26.Feb.2020, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Koronavirus je ogromna infodemija"
Epidemija koronavirusa koja je potekla iz kineskog grada Vuhana može se smatrati prvom "infodemijom".
Ovu kovanicu reči "informacija" i "epidemija" prva je iskoristila Svetska zdravstvena organizacija.
SZO je izveštaju 2. februara nazvala je novi koronavirus "ogromnom infodemijom", ukazujući na "pretrpanost informacijama - od kojih su neke tačne, a neke ne - zbog kojih je teško pronaći verodostojne izvore i pouzdane upute kada zatrebaju. Lažne informacije šire >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se brže od virusa, upozorio je menadžer za digitalna poslovna rešenja SZO Endru Patison, prenosi "Indeks.hr".
Od koronavirusa je, prema poslednjim službenim podacima, umrlo 2.619 ljudi širom sveta, od čega 2.592 u Kini. Globalno je potvrđeno 79.000 slučajeva zaraze, od čega 77.152 u Kini. Međutim, novi klasteri epidemije izbili su u Italiji, Južnoj Koreji i Iranu, gde se zaraza širi dramatičnom brzinom.
U Italiji je umrlo 11 ljudi, preko 320 ih je zaraženo, u Iranu ih je umrlo 12, a prema nepotvrđenim informacijama koje je izneo gradski zastupnik u gradu Komu, njih čak 50. Ali iransko Ministarstvo zdravstvo demantuje njegovu tvrdnju. I to je samo poslednji primer informacijske kakofonije i konfuzije koja vlada oko koronavirusa.
Poplava informacija i dezinformacija ono je što najviše razlikuje koronavirus od sarsa, mersa, zike, ebole i drugih sličnih epidemija. Teorija zavere o virusima kao namerno ili slučajno puštenom biooružju bilo je i ranije s HIV-om, ebolom i zikom, ali širenje lažnih vesti i neproverenih glasina oko novog koronavirusa je bez presedana. S ovom epidemijom došlo je i do novih, poput tvrdnje da se nastala konzumiranjem supe od šišmiša ili da se leči belim lukom, vitaminom C ili izbeljivačem.
S njima je došlo i do širenja predrasuda i rasističke netrpeljivosti prema Kinezima. Uz maltretiranje Kineza ili onih koji tako izgledaju na Zapadu, rasistički memovi i uvrede šire se na Fejsbuku i. Slična diskriminacija prisutna je i u Kini, prema stanovnicima milionskog Vuhana i provincije Hubej.
SZO je pokušao da suzbije dezinformacije u partnerskoj saradnji s Tviterom, Fejsbukom, Tik Tokom i Tencentom (vlasnikom najpopularnije kineske društvene mreže Vičat).
Nedavno su SZO i Gugl pokrenuli Gugl SOS alarm koji plasira službene informacije SZO-u na vrh pretrage korisnika vezane za koronavirus. SZO u saradnji s Fejsbukom cilja određene demografske skupine svojim oglasima s bitnim zdravstvenim informacijama. Čak je kontaktirao i neke istaknute influensere u Aziji kako bi ih odvratio od širenja dezinformacija.
"Treba nam vakcina protiv dezinformacija", rekao je dr Majk Ryan, načelnik SZO-ovog programa za zdravstvena vanredna stanja na pres-konferenciji prošlog meseca.
Fejsbuk je počeo da briše objave sa sumnjivim zdravstvenim savetima, a Tik Tok, društvena mreža izuzetno popularna među tinejdžerima, takođe je počeo uklanjati namerno dezinformišuće snimke o koronavirusu uz objašnjenje da „neće dopustiti dezinformacije koje mogu naneti štetu zajednici ili široj javnosti“. I Tencent sprovodi proveru činjenica za glasine koje cirkulišu na toj društvenoj mreži.
No ogromna količina sadržaja o koronavirusu na društvenim mrežama čini napore da se izbrišu dezinformacije gotovo nemogućim.
Ipak, društvene mreže su u isto vreme bitan izvor informacija iz prve ruke za novinare širom sveta koji prate situaciju u Kini. Osim toga, informacije koje kruže internetom i besne reakcije na cenzuru i navodno zataškavanje naterale su kineski režim na veću transparentnost, pa i na u slučaj lekara iz Vuhana koji je među prvima upozoravao na koronavirus, a u međuvremenu je i sam podlegao zarazi.
Aktivnosti na društvenim mrežama mogu se koristiti i kao indikatori širenja epidemije „posebno tamo gde postoji cenzura ili nedostatak resursa za izveštavanje o zarazi“, kako kaže.
Društvene mreže postale su i svojevrsno mesto za masovnu grupnu terapiju i žaljenje. Korisnici na njima dele svoja traumatična iskustva boravka u karantinu, obolevanja i lečenja, ali i nemogućnosti da dobiju potrepštine zbog prenatrpanosti bolnica, kao i priče o doniranju, međusobnoj pomoći i volonterskom radu.
