Izvor: B92, 21.Jan.2016, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliku odštetu može da dobije Sreten Jocić
Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, traži odštetu zbog neosnovanog držanaj u pritvoru.
On je u aprilu prošle godine u Specijalnom sudu u Beogradu oslobođen krivice za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića.
Jocić je trenutno na odsluženju kazne od 15 godina zatvora za naručivanje ubistva ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine.
On traži 60 miliona dinara. Toliko Sreten Jocić smatra da koštaju nezakonito >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pritvaranje, kršenje pretpostavke nevinosti u izjavama državnih organa i drugi razlozi koji su posledica njegovog hapšenja. Jocić je u pritvoru bio oko 1300 dana.
Pritvor mu je tada ukinut, jer je sudsko veće procenilo da nema razloga da se produžava.
Jocić, međutim, tada nije izašao na slobodu već je prebačen na izdržavanje kazne od 15 godina zatvora za drugo krivično delo.
Ovo nije prvi put da oslobođeni optužbi traže nadoknadu štete, a urednik lista Vreme Filip Švarm, smatra da je to problem nezavisnosti sudskih organa.
"I tada bi tužioci verovatno mnogo manje na politički pritisak, odnosno na želju sticanja određenih poena u javnosti, posezali za nekim ishitrenim rešenjima ili bi možda bolje spremili slučaj. Jer ako vi stalno imate i izloženi ste pritisku iz vlasti da izađete sa nečim, da nekog uhapsite, neretko se dešava da ti tužioci nisu u stanju da taj slučaj dobro urade, da pribave sve dokaze koji su im potrebni", smatra Švarm.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da je u ovakvim slučajevima veoma teško utvrditi visinu nematerijane štete jer ona nije merljiva. Takođe je interesantno da država i kada plati naknadu štete ima pravo regresa prema pojedincu koji je tu štetu napravio.
"Ali sa jednim bitnim ograničenjem. Samo za dva stepena krivice. Postoje tri stepena krivice. Namera, krajnja nepažnja i obična nepažnja. Ovde se odgovara za regres samo u slučaju da je organ države, u ovom slučaju onaj koji je sudio, učinio grešku namerno ili iz čiste nepažnje. Namerno, prosto ne mogu da zamislim, ali krajnju nepažnju mogu još kako", kaže Ivošević.
Problem je i što je regresni zahtev države od eventualno odgovornih takođe ograničen jer je rok zastarelosti bilo koje štete tri godine.
Međutim u ovom slučaju taj rok je 6 meseci i ukoliko u tom periodu država ne traži od sudije naknadu štete posle toga ne može više da je traži.
