Izvor: Politika, 28.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad dva brata jedu sladoled...
I veliki su prvo bili mali: počeli su iz garaža, lokalnih restorana, radionica da bi bio stvoren jedan Microsoft, Mekdonalds, Ford
Prava poslovna ideja ne mora da nastane samo za kompjuterom i radnim stolom. Dešava se da njena krila s kojih pršti prah uspeha slete i dok se gleda televizor i jede sladoled. Dva punačka brata, Ben i Džeri obožavali su da jedu sladoled ispred televizora. Jedne večeri slučajno su u sladoled stavili keks. To im se dopalo. Onda se to dopalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i komšiluku. Njih dvojica su kupila novu mešalicu za beton u kojoj su miksovali sladoled i keks. Pakovali su ga u plastične kutije od pet kilograma. Prodavali su ga u početku samo komšijama. Potom su odneli keks direktoru banke i – posle dve godine Ameriku je preplavio lanac poslastičarnica Benn&Jerry!
– Ova priča o dva debela brata je tipična za američke biografije u kojima milioneri kreću od nule pa prestižu šest decimala – kaže Aleksandar Denda, poznati srpski konsultant u oblasti malih i srednjih preduzeća i finansija, direktor kuće Balkan investicije i razvoj. – Svi danas poznati "veliki sistemi" u svetu postali su od malih poslovnih ideja: Ford od male radionice Teen Leasy, Aplle iz garaže, Mekdonalds iz lokalnog restorana.
Teorijski i praktično, kreator poslovne ideje svuda u svetu je – PREDUZETNIK, dakle, pojedinac ili grupa koji imaju sposobnost da na tržištu prepoznaju situaciju koja može biti dobra poslovna prilika. Oni imaju talenat, znanje i veštinu da prepoznatu poslovnu priliku uspešno realizuju i sposobnost da je dalje inoviraju i razvijaju.
Svaki početak je različit – izuzev jedne stvari: nedostatka novca. Denda objašnjava da u razvijenom svetu važe dva principa finansiranja poslovnih ideja: jedan je kontinentalni – evropski i on se bazira na kolateralu – nekoj vrsti garancije za iznos koji se pozajmljuje.
Drugi je princip – na osnovu biznis plana. Dakle, preduzetnik detaljno opisuje poslovnu ideju, daje dokaze o sposobnosti da tu ideju realizuje i detaljno obrazlaže analizu tržišta iz koje se vidi da za tom vrstom usluga ili proizvoda postoji dokaziva tražnja. On kuca na vrata raznih garancijskih fondova, poslovnih anđela (porezom stimulisani privatnici da finansiraju početnike), fondova početnog (seed) i rizičnog (venture) kapitala i na kraju – banke. Posle rigoroznih provera svega navedenog u biznis planu, odobrava se potreban iznos sredstava za realizaciju. Firma je po pravilu u većinskom vlasništvu onog ko je odobrio novac (poverilac). Za sve vreme razvoja biznisa, poverilac kontroliše sprovođenje biznis plana i odobrava trošenje novca. Ugovorom je definisan vlasnički odnos na način da će po realizaciji poslovne ideje preduzetnik na kraju otkupiti vlasništvo nad svojom firmom od onoga ko mu je pozajmio novac.
To je put kojim je prošao i Bil Gejts.
Nenad Stefanović
[objavljeno: 28.09.2006.]
