Izvor: Blic, 07.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz biblioteke na lomaču
Iz biblioteke na lomaču
PRIŠTINA - Proteklih šest godina uništeno je više stotina hiljada srpskih knjiga, književna i istorijska građa i pisana zaostavština Srba na Kosmetu, kaže književnik Ratko Popović, predsednik
Kulturno-prosvetne zajednice KiM. Popović naglašava da je srpsko pisano nasleđe sistematski paljeno ili bacano na smetlišta.
Srpska knjige više nema u školskim, gradskim i univerzitetskim bibliotekama. Uništeno je oko 350.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naslova u Gradskoj biblioteci u Prištini. U Gnjilanu je juna 2003. na lomači završilo hiljadu naslova iz Gradske biblioteke, među njima i sabrana dela Ive Andrića.
- Vršeno je sistematsko čišćenje svega što podseća na srpsko trajanje na Kosovu i Metohiji - kaže književnik Popović.
Lomače su paljene pored biblioteka u svim urbanim sredinama. U biblioteci IP 'Novi svet' u Prištini uništeno je više od 10.000 naslova, brojni rukopisi i matrice. U Pokrajinskoj biblioteci bilo je više od 300.000 naslova na srpskom i oko 50.000 na albanskom jeziku.
- Znamo - kaže Popović - da je samo nekoliko stotina knjiga izmešteno dok je ostatak završio u vodi, jer je pre dve godine biblioteka u Prištini poplavljena. A jedan od njenih osnivača bio je srpski konzul u Prištini Branislav Nušić.
Popović kaže da su pred očima međunarodne zajednice, koja je znala o kakvoj se kulturno-istorijskoj baštini radi, uništene čak i retke knjige čuvane u posebnim trezorima. Uništena je rukopisna zaostavština savremenika Jovana Cvijića, sveštenika Dene Debeljkovića u Lipljanu, a sličnu sudbinu su doživeli i rariteti čuvani u bibliotekama u Prizrenu, Peći i posebno u Orahovcu.
Kosmet su napustili srpski stvaraoci koji su živeli u Prištini, Gnjilanu, Peći, a Ratko Popović, Dragomir Kostić i Petar Savić retki su koji i danas žive na Kosmetu. N. Zejak
Stižu krediti iz Skandinavije Spas iz Danske
Nišlija Borislav Mojović (25) je nezaposlen ali kaže da bi mogao da zaposli sebe i još 10 radnika u pogonu za proizvodnju zavoja i sanitetskog materijala ukoliko bi uspeo da obezbedi povoljan kredit za otvaranje preduzeća. On je samo jedan od oko 300 Nišlija koji su Opštem udruženju samostalnih privrednika i zanatlija prijavili svoje projekte, nakon što su predstavnici danske vlade najavili da će za Niš biti izdvojeno 10 miliona evra za kreditiranje otvaranja malih, srednjih i porodičnih preduzeća.
- Danski krediti bi mogli da budu spas za mnoge porodice u Nišu jer bi na ovaj način moglo da se otvori oko 2.000 preduzeća, uposli oko 6.000 novih radnika i pokrene mala privreda. Sproveli smo preliminarno anketiranje i do sada se prijavilo preko 300 građana. Reč je, pre svega, o projektima proizvodnje zdrave hrane, te deficitarnim, umetničkim, starim i uslužnim zanatima, domaćoj radinosti. U Nišu postoji nekoliko hiljada ljudi koji su tehnološki višak, a mnogi su umesto otpremnina dobili mašine. Ti ljudi imaju znanje i potrebna su im samo inicijalna sredstva da započnu proizvodnju u malim preduzećima - objašnjava generalni sekretar niških zanatlija Blagoje Stanisavljević.
On kaže da su predstavnicima danske vlade, koji su već u dva navrata boravili u Nišu, prezentovali bazu podataka i predložili da rok otplate kredita bude pet godina, uz grejs period od jedne godine, sa godišnjom kamatom od najviše pet odsto, odnosno jedan odsto u nerazvijenim područjima.
- Naš predlog je bio i da garancija vraćanja kredita, osim hipoteke, mogu biti i žiranti, pravna lica i banke, i da pojedinačni iznosi budu od 5.000 do 10.000 evra kako bi bilo moguće otvoriti što više preduzeća. Prvobitno je bilo najavljeno da će program početi u novembru ali je iz nama nepoznatih razloga taj rok pomeren - veli Stanisavljević.
Nišlije su podnele projekte za otvaranje opančarske zanatske radionice, proizvodnju predmeta od keramike, saračke radionice, krojačkog salona po meri, kovačke, časovničarske radnje, pogona za pletenje, tkanje i vezenje, proizvodnju kantara, izgradnju ribnjaka, uzgoj pečuraka koje se koriste u medicinske svrhe, povrtarstvo i voćarstvo, farme ovaca i koza, proizvodnju sadnog materijala, pčelarstvo, kozmetičke i frizerske salone. Branko Janačković
