Izvor: B92, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Skupština osuditi zločin
Beograd -- Dan posle presude Međunarodnog suda i dalje nejasno hoće li Srbija osuditi zločin u Srebrenici. Sud nije naložio izvinjenje.
Pošto je predsednik Boris Tadić pozvao Skupštinu Srbije da usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin u Srebrenici, otvoreno je pitanje spremnosti poslanika da stanu iza dokumenta kojim se jasno osuđuje počinjeni genocid.
Dok se donošenje deklaracije vezuje za formiranje vlade, aktuelna je i dilema ko bi mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bude autor pomenutog teksta, ali i njegov sadržaj. Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka nastavljaju da insistiraju na osudi svih zločina.
Presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu Srbija je oslobođena kolektivne krivice za zločin u Srebrenici. Sada je potrebno da se Skupština Srbije deklaracijom prema tom zločinu nedvosmisleno i odredi. Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović smatra da prvo treba sačekati formiranje vlade i zatim sastaviti tekst deklaracije. Ko će je inicirati i formalno poslanicima predložiti, manje je bitno, najvažnije je da se deklaracija o Srebrenici, posle presude Međunarodnog suda, usvoji.
"Ako je sklonjena kolektivna krivica, to nas sada kolektivno obavezuje na osudu zločina. I zato se zločin u Srebrenici mora kolektivno osuditi i ja verujem da u Skupštini neće biti nikoga ko to neće osuditi. Dakle, to je sada nešto što se ne može ni na koji način relativizovati u smislu da li je bilo ili ne, to je 15 neutralnih pravnika konstatovalo, i tu više nema šta da se priča. Zato treba da izvučemo pouku da osuđujemo zločin, da personalizujemo krivicu i da ne bežimo od toga", kaže on.
Pitanje je, međutim, da li je u parlamentu moguće da se o deklaraciji o Srebrenici postigne jedinstvo kakvo je bilo oko Kosova. Leta 2005. propao je pokušaj da Srbija, povodom 10 godina od pada Srebrenice, skupštinskom rezolucijom osudi taj zločin jer stranke nisu mogle da se dogovore oko njenog sadržaja. Održan je samo minut ćutanja za sve žrtve terorističkog napada u Londonu, žrtve u Srebrenici, Bratuncu i Skelanima.
Sada je izvesno da predlog predsednika Tadića podržavaju Liberalno-demokratska partija i G17 plus. Vladimir Ilić, član Predsedništva G17 plus kaže da se oko teksta deklaracije moraju dogovoriti parlamentarne stranke. "Ono što je naše načelo jeste da deklaracija mora biti praktično osuđujuća, da se tu desio zločin i da odgovorni za taj zločin moraju da odgovaraju", kaže on.
Stranke koje su u junu 2005. insistirale na tome da se osim Srebrenice skupštinskom deklaracijom osude i zločini počinjeni nad Srbima, nisu promenile svoje stavove. Potpredsednik DSS-a Vladeta Janković kaže da je DSS još 15. juna 2005. predložio jednu takvu deklaraciju u kojoj se izričito kaže i nedvosmisleno osuđuje zločin počinjen u Srebrenici. "Insistira se i na tome da budu kažnjeni svi identifikovani, svi pojedinačni počinioci ratnih zločina jer, kako se u nacrtu te deklaracije kaže, 'zločin je zajednička nesreća, a pojedinačna odgovornost'", kaže on.
Ni u SPS-u ni u SRS-u nisu spremni da se posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu posebnom deklaracijom odrede o zločinu u Srebrenici.
Ivica Dačić kaže da njegov SPS nije protiv rezolucije, ali da je za to da se u toj rezoluciji ili deklaraciji Skupštine osude svi zločini na prostoru SFRJ i svi zločinci, a ne samo Srbi.
Aleksandar Vučić kaže da SRS nikada ne može da podržava "glupe ideje Borisa Tadića". "Ali, mi ćemo u svakom trenutku i na svakom mestu osuditi svaki zločin, dakle i nad muslimanima u Srebrenici, ali i nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini, kao najveći zločin posle Drugog svetskog rata, i nad Srbima u Sarajevu, i nad Srbima u Bratuncu, i nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i mi mislimo da zločin ne sme da razlikuje nacionalnost i da moraju svi zločini da se osude, a ne da se izdvaja jedan zločin kao poseban, a da ostali zločini kao da nisu ni počinjeni", kaže on.
Posle presude Međunarodnog suda još jedna obaveza Srbije dobija poseban značaj, saradnja s Haškim tribunalom. Tadić poručuje da se ona mora u potpunosti ispuniti i da se svi optuženici za ratne zločine moraju naći u Hagu, posebno zato što je presudom jasno stavljeno do znanja da krivica za zločine nije usmerena na narode i države, već je individualna krivica pojedinaca.
Sud u odluci: Neprilična naredba o uveravanjima i garancijama
Podsećamo da se u tački osam presude, kaže sledeće: sud "glasovima 14 prema 1 odlučuje da Srbija mora odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze, koja proističe iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, da kažnjava izvršenje genocida kako nalaže član 2 Konvencije ili bilo kakve druge radnje koje su navedene u članu 3 Konvencije, te da sve pojedince optužene za genocid ili neku drugu radnju s tim u vezi, prebaci u Haški tribunal radi sudjenja i da u potpunosti saradjuje sa sudom".
Takođe, u tački devet odluke, kaže se da sud ne smatra da bi bilo kakve garancije da se zločin neće ponoviti bile odgovarajuće:
"Što se tiče kršenja prava od strane Srbije, a u vezi sa obavezama iz tački 5 i 7, ... (Sud) smatra da sami nalazi u tim paragrafima konstituišu odgovarajuću satisfakciju, te da ceo slučaj nije takav da bi sud smatrao kako da bi priličila naredba za plaćanje štete ili, u odnosu na kršenja iz subparagrafa 5, nuđenje uveravanja i garancija da se takvo što neće ponoviti".
Originalni tekst iz tačke devet, na engleskom: "(ICJ) finds that, as regards the breaches by Serbia of the obligations referred to in subparagraphs (5) nad (7) above, the court's findings in those paragraphs constitute appropriate satisfaction and that the case is is not one in which an order for payment of compensation, or, in respect of the violation referred to in subparagraph (5), a direction to provide assurances and guarantees of non-repetition, would be appropriate."
Odluka na veb-stranici Suda ili sažetak presude.
"Tadić prihvatio nužnost deklaracije"
Predsednica Građanskog saveza Srbije Nataša Mićić je podsetila da je zajedno sa Žarkom Koraćem i osam nevladinih organizacija pre dve godine podnela Skupštini Srbije Deklaraciju o Srebrenici.
Ona je rekla da GSS raduje činjenica da je i predsednik Srbije Boris Tadić, pošto to nije učinio pre dve godine, prihvatio nužnost donošenja Deklaracije o Srebrenici u Skupštini.
"Naše zalaganje za istinu o događajima iz devedesetih i odgovornost za kreatore politike zločina, sada će dobiti epilog na osnovu sudske odluke najvišeg svetskog suda. O sprovođenju njegovih presuda, staraju se Ujedinjene nacije sa mehanizmima koji im stoje na raspolaganju, uključujući i sankcije", rekla je Mićićeva.
Igmanska inicijativa podržava Tadića
Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov podržao je danas inicijativu predsednika Srbije da Skupština Srbije donese deklaraciju kojom bi se osudio zločin nad Bošnjacima u Srebrenici.
Popov je u saopštenju naveo da Igmanska inicijativa podržava Tadićevu inicijativu i da je u skladu sa sličnom inicijativom te organizacije iz 2005. "Mi smo krajem juna 2005, pre obeležavanja 10. godišnjice srebreničkog genocida, ponudili šefovima država u regionu da 11. jul u svim zemljama regiona bude obeležavan kao dan sećanja na sve žrtve ratova iz protekle decenije na prostoru SFRJ", naveo je Popov.
.jpg)
