Izvor: Blic, 25.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije neće Rome za šefove
Uprkos pohvalama koje su na račun domaćih vlasti za Zakon protiv diskriminacije stigle od međunarodnih organizacija, poslednje istraživanje agencije „Stratedžik marketing” pokazuje da je u Srbiji još prisutan visok stepen nejednakosti i predrasuda prema različitom.
Zakonom donetim u martu ove godine predviđene su kazne za prekršioce u visini od 10.000 do 100.000 dinara, ali je problem u tome što građani još nisu dovoljno informisani o mehanizmima kojima se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogu zaštititi od nejednakog tretmana. Nadležni su međutim optimisti i očekuju da će nova regulativa uticati na veći stepen tolerancije u društvu.
Prema istraživanju koje je realizovano u saradnji s Ministarstvom rada i socijalne politike i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), većina građana Srbije ne podržava diskriminaciju i nejednakosti, ali je svesna da su te pojave prisutne, najviše zbog neznanja i religioznih uverenja. Najveći broj građana (60-63 odsto) slaže se da su od grupa diskriminaciji najviše izloženi siromašni, osobe sa mentalnim i fizičkim invaliditetom i Romi, kao i da je najviše netolerancije izraženo prema HIV pozitivnim osobama, seksualnim manjinama i Albancima.
Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika ostaje pri stavu da ne bi voleli da vide Rome kao učitelje svoje dece ili svoje šefove. U njihovim ocenama, žene i Srbi bili bi najbolji učitelji, dok bi Romi, pripadnici seksualnih manjina i Albanci najmanje uspešno radili taj posao. Građani imaju strože kriterijume kada je u pitanju posao njihovog šefa, nego učitelja, pa je tako svega 30 odsto onih koji smatraju da bi Romi dobro obavljali taj posao. Kada su u pitanju pripadnici seksualnih manjina, svega 26 odsto njih smatra da bi oni bili dobri šefovi, dok se za Albance odlučilo njih 28 odsto. Gotovo 79 odsto ispitanih smatra da bi Romi najbolje obavljali posao radnika Gradske čistoće.
Svetlana Logar iz agencije „Stratedžik marketing” kaže da postoji potencijal za stvaranje antidiskriminacione klime kod nas, ali da u stavovima građana ima dosta deklarativnog.
- Kada su u pitanju diskriminisane grupe, prvi su im na umu Romi, pa zatim osobe sa invaliditetom, dok su seksualne manjine za naše građane i dalje potpuni tabu - ističe Logar i dodaje da je oblast u kojoj građani Srbije prepoznaju visok nivo diskriminacije oblast zapošljavanja i napredovanja na poslu.
Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, u izjavi za „Blic” kaže da je ovo ministarstvo bilo svesno kakvi će rezultati urađenog istraživanja biti.
- Ono čemu smo mi dali prioritet jeste edukacija i podizanje nivoa svesti o tome koje su obaveze svakog pojedinca u društvu. Ovo društvo je dugi niz godina bilo zatvoreno i izolovano, a mi i dalje imamo jake snage koje promovišu ksenofobiju i diskriminaciju. Mislim da mi koji živimo u ovoj zemlji ne možemo da budemo iznenađeni rezultatima istraživanja - objašnjava Karadžić.
Na pitanje kakve su mogućnosti da se novi zakon u takvoj situaciji primeni kod nas, Karadžić odgovara:
- Mi sada uz pomoć međunarodnih organizacija pravimo sistem kojim bismo pratili slučajeve diskriminacije, a planiramo da se u rad uključe i tužilaštvo, sudstvo i nevladine organizacije. Radimo i na pripremi edukativnih materijala sa uputstvima o značaju primene ovog zakona.
S druge strane, većina anketiranih (36 odsto) ocenila je da se država nedovoljno bavi ovim problemom, a nešto više od trećine smatra da problem diskriminacije država treba da svrsta među prioritete.
Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da je ključna stvar to što građani nisu upoznati sa mehanizmima zaštite od diskriminacije.
- Donošenje Zakona o zabrani diskriminacije jeste jedno od efikasnih sredstava da se stvari promene. On sadrži odredbe o prekršajnoj odgovornosti onih koji svojim aktivnostima vrše diskriminaciju. Za prekršaj je predviđena kazna od 10.000 do 100.000 dinara, a predviđena je i sudska zaštita. Postupak može pokrenuti lice nad kojim se diskriminacija vrši ili, na primer, neka nevladine organizacija - objašnjava Martinović za „Blic”.
Istraživanje o diskriminaciji biće obavljeno još jednom ove i jednom sledeće godine.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Skupština Srbije je 13. maja usvojila Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon predviđa utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, podsticajne mere za poslodavce u slučaju zapošljavanja ljudi koji imaju invaliditet, kao i mere i aktivnosti za profesionalnu rehabilitaciju.
