Izvor: Politika, 28.Nov.2014, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gardijan” o Ćirilovu: Veliki upijač ideja
Ćirilov je bio „lovac na velike zverke”. Prema vodećim rediteljima-intelektualcima svog doba odnosio se kao prema istinskim zvezdama, dok je i sam bio beskrajno dinamična osoba, poliglota i erudita enciklopedijskog kova, koji je tečno govorio mnoge evropske jezike (kao i kineski i romski) i neumorno putovao kako bi pratio najnovije tokove i fenomene modernog teatra – napisao je, pored ostalog, Majkl Koveni u komemorativnom članku povodom smrti Jovana Ćirilova u londonskom listu „Gardijan” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u broju od 24. novembra.
Koveni podseća na ulogu našeg teatrologa u pokretanju BITEF-a, zajedno sa Mirom Trailović, i navodi da je od početka ovaj festival bio mesto susretanja i razmene pozorišnih ideja za Living teatar i „La Mamu” iz Njujorka, moskovsku „Taganku”, Laboratoriju Grotovskog iz Vroclava, kao i britanske trupe „Rojal kort”, „Glazgov sitizens”, „Komlisite” ili „Vejn Magregor dans kompani”, a potom i manje „frindž” postavke kada su mu budžeti smanjeni. I ovogodišnji festival čiji je selektor bio u saradnji sa Anjom Sušom – prikazao je nekoliko izuzetnih dela iz Varšave, Litvanije i Nemačke, zaključuje Koveni.
„Ovaj festival blistao je poput herojske luče otpora tokom svih etničkih sukoba devedesetih godina”, dodaje ovaj istaknuti britanski pozorišni kritičar i publicista.
Autor članka podseća da je Ćirilov voleo britansko pozorište, „obrušio bi se poput orla na najnovije ’veliko ostvarenje’ u Nacionalnom pozorištu ili Baribikenu – i često je odsedao u mojoj kući, gde bi se smesta ustremio na moju biblioteku (i sam je imao samo 10.000 knjiga u svom domu). Gde god da pođe, upijao je ideje, informacije, glasine”.
Podsećajući na najvažnije momente iz biografije Jovana Ćirilova i njegov doprinos pozorišnom životu, književnosti, prevodilaštvu i kolumnistici, Koveni se priseća kako ga je Ćirilov, dok je prevodio komad Patrika Marbera „Bliže” na srpski, pozvao telefonom iz Beograda da ga pita da li je žena koja je ušla „kao voz”, možda, doputovala na točkovima?
„Bilo je nečeg dečačkog i nevinog u njemu, mada se u javnosti nije previše ustručavao. Bio je prva istaknuta kulturna ličnost u svojoj sredini koja je osamdesetih godina prošlog veka pozvala na dekriminalizaciju homoseksualnosti ”, ocenjuje autor napisa u „Gardijanu”, dodajući na kraju da je reč o osobi koja je bez teškoća prelazila granice svih bivših jugoslovenskih republika, posvećena bez ostatka pozorišnoj umetnosti i njenim najstrasnijim, najtalentovanijim predstavnicima, ma otkuda ovi poticali.
K. R.
objavljeno: 28.11.2014.
