Izvor: B92, 13.Feb.2013, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fakulteti kao klubovi penzionera

Beograd -- Svim univerzitetima nedostaju profesori i mentori za doktorate. Prosečna starost predavača na visokoškolskim ustanovama u Srbiji - 55 godina, pišu "Novosti".

Prosečan predavač na fakultetu u Srbiji ima 55 godina, dok je njegov evropski kolega 15 godina mlađi. Srpski univerziteti, sa jedne strane, imaju manjak profesora, a sa druge, zahvaljujući "bolonji", imamo hiperprodukciju doktora nauka, za koje nema mesta na katedrama.

Za obrazovanje 228.531 studenta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fakulteta i viših škola zaduženo je 9.467 nastavnika i 5.388 saradnika u nastavi, i to u 189 ustanova, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Zbog nedovoljno univerzitetskih profesora, mnogi studijski programi imaju problem sa akreditacijom, jer 70 odsto predavača mora da bude u stalnom radnom odnosu. Baš zbog ispunjavanja uslova za akreditaciju, neki od njih "se sele" sa jedne na drugu privatnu katedru.

Duži radni staž

Profesori sa 65 godina života treba da idu u penziju, ali ukoliko im odobri Senat univerziteta, mogu da rade još tri godine. Najčešći argument s kojim se traži produžetak radnog staža je da, kada taj profesor ode u penziju, nema ko da ga nasledi i dovodi se u pitanje opstanak katedre.

"Nijedan naš univerzitet nema dovoljno kadrova. Univerzitet u Beogradu, koji je najrazvijeniji i najrazuđeniji, nema ni izbliza odgovarajuće kadrove, i to je dramatičan problem. Zabrinjavajuća je i starosna razlika između zaposlenih na srpskim fakultetima i kolega u inostranstvu. Univerzitet mora da počiva na mladim kadrovima. Stari profesori jesu važni, ali oni treba da imaju posebnu ulogu, a ne da ispituju stotine studenata u svakom roku. Najveći teret u svetu nose asistenti i docenti", smatra prof. dr Bogoljub Šijaković, s Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Kod nas se takođe dešava, dodaje, i da najbolji studenti nemaju mentore za dalji rad, čime i fakulteti priznaju svoje propuste. Najveći problem je, smatra dr Šijaković, besparica i odnos države prema univerzitetima.

Delom je takva situacija i posledica "bolonje", kojoj je, kako objašnjava, prvi cilj smanjenje izdvajanja za visoko obrazovanje iz državnog budžeta, a posledice su i marginalizacija akademske javnosti, kao i uvažavanje vrednosti nauke i znanja samo ako imaju praktičnu primenu.

Da je na univerzitetima veliki broj profesora na isteku karijere, pokazuje i primer Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, gde će 2016. godine u penziju da odu 23 ili više od trećine svih redovnih profesora na ovom fakultetu.

"Važno je da fakulteti ne čekaju poslednji trenutak i da profesori na vreme pronađu mlade koji će naslediti katedre. Mi već počinjemo da tražimo najbolje među doktorantima koji će ostati na fakultetu", kaže prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF Univerziteta u Beogradu.

I on smatra da predavače na fakultetima treba podmladiti. Kaže, napredovanje treba da bude brže, kako je "bolonja" predvidela, da se više ne dešava da neko tek u 50. godini dobije zvanje docenta, kako je to na nekim srpskim fakultetima.

Nastavak na B92...