Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike u bescenje
U velikom iščekivanju šta će se dogoditi sa privrednim kolektivima koji u prethodnom periodu privatizacije u Srbiji nisu izmenili vlasničku strukturu još postoji nada zaposlenih u nekadašnjim velikim proizvodnim sistemima ili fabrikama da će ih ipak ogrejati sunce. Razlog je veoma jednostavan i svima poznat: mesecima i godinama pre nego što su njihove fabrike zatvorene zato što nije bilo posla, ili zbog toga što su otišle u stečaj, oni su radili, ali nikakvu zaradu nisu dobijali. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Oni s pravom očekuju da će, ako njihovi pogoni budu konačno prodati, od tog novca bar deo biti dat na ime neisplaćenih plata i za namirenje obaveza prema državi i njenim organima, obaveza nastalih pre stečaja.
U sklopu Elektronske industrije Niš u okolnim opštinskim centrima nekada su građene moderne fabrike. Gigant je, poznato je, odavno klonuo, a te male fabrike – poput onih u Svrljigu, Žitorađi, Gadžinom Hanu, Velikom Bonjincu kod Babušnice... zanimljivo je, najduže su se održale. Ipak, nisu dugo mogle same i pošto su ostale bez čvrstog oslonca centra EI, i one su propadale, odlazile u stečaj.
Pre nešto više od godine dana pokušana je prodaja fabrike u stečaju u Gadžinom Hanu. Prvi, pa drugi i treći put, niko se nije javljao na raspisane aukcije i tendere. Nezainteresovanost je objašnjavana visokom cenom. Onda je usledilo prikupljanje „direktnih” ponuda, pa je fabrika za proizvodnju plastičnih delova i komponenata u centru Zaplanja odmah prodata. Za kompletnu fabriku novi vlasnici platili su 11,5 miliona dinara.
Ovih dana očekuje se da bude objavljena još jedna prodaja, takođe iz stečaja, slične fabrike EI u Toplici, u kojoj je bilo zaposleno više od 150 radnika na proizvodnji sastavnih delova i aparata za domaćinstvo – mašine za pranje, sušenje, peglanje i drugo. Očekuje se ista cena.
Reklo bi se da će konačno novca biti i za radnike, ali nije tako. Fabrike se prodaju u bescenje. Oba pogona se prostiru na oko desetak hiljada metara kvadratnih i već sama cena kvadrata poslovnog prostora je neshvatljivo niska – tek oko deset evra. U nju su uračunati ne samo „goli” zidovi, već i sve što je ostalo od opreme, postrojenja, elektro i telefonskih instalacija, uređaja za klimatizaciju...
Kad se svemu doda da postoji zakonska obaveza da se ispoštuju četiri „isplatna reda” posle prodaje iz stečaja, koji obuhvataju sve materijalne i troškove stečajnog postupka, sudske takse, doprinose, poreze, jasno je da iz ove rasprodaje fabrika za radnike neće ostati ništa.
Toma Todorović
[objavljeno: 22/01/2008]
