Izvor: Blic, 13.Okt.2009, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci koji vole učenje i matematiku
Profesori na Kembridžu i Sorboni, Zoran Hadžibabić i Boban Veličković, zatim programer u „Guglu" Nemanja Spasojević ili stručnjak u „Soni Eriksonu" Olivera Milenković, samo su neki od priznatih svetskih naučnika koji potiču iz Srbije. Osim porekla, oni imaju još nešto zajedničko - svi su završili beogradsku Matematičku gimnaziju. Zato i ne čudi što ovu gimnaziju mnogi smatraju školom genijalaca.
Matematička gimnazija u Beogradu, specijalizovana škola >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za talentovane učenike u oblasti matematike, fizike i informatike, iškolovala je već 40 generacija. Mnogi njeni bivši đaci nalaze se na ključnim pozicijama u velikim korporacijama, predaju na elitnim univerzitetima ili se bave naučnoistraživačkim radom u značajnim naučnim ustanovama, pretežno u Americi i Velikoj Britaniji, ali i u drugim zemljama. Tako, na Univerzitetu u Bazelu, među predavačima fizike je Mihajlo Vanević, bivši đak Matematičke gimnazije, dok se njen nekadašnji direktor Vladimir Dragović bavi matematičkom fizikom na Univerzitetu u Lisabonu. Jedan od najmlađih i najuspešnijih je svakako Bogdan Radaković (27), koji je unapređen i uskoro prelazi u centralu „Majkrosofta" u Americi...
- Nedavno su proslavljali 25 godina mature i iz jednog odeljenja je samo njih petoro ostalo u Srbiji. Mnogi bivši učenici su inženjeri, programeri, arhitekte... a sve ih je više u bankarstvu, gde su se pokazali boljim od ekonomista. Zato i vlada mišljenje da su najbolji matematičari i fizičari najuspešniji u svemu! Šteta je što naša država nema plan da izvuče maksimum iz potencijala koji imaju ova deca - počinje priču o Matematičkoj gimnaziji Srđan Ognjanović, bivši učenik, dugogodišnji profesor, danas direktor i oduvek veliki privrženik Matematičkoj gimnaziji.
Talenti i medalje
Gimnazija je osnovana 1966. godine. Do sada su njeni đaci osvojili bezbroj medalja na republičkim i saveznim takmičenjima i više od 350 odličja na olimpijadama iz matematike, fizike, informatike i astronomije, najprestižnijim svetskim takmičenjima iz ovih oblasti. Samo prošle školske godine, svojoj gimnaziji učenici su doneli čak 13 olimpijskih medalja.
- Nagrade su dokaz fantastične inteligencije i talenta đaka, ali i ogromnog rada koji stoji iza njihovih medalja. Uživanje je raditi sa ovom decom iz koje prosto izbija energija! Njima je rad neka vrsta zabave, nikada ih nećete čuti da su umorni ili da ih mrzi da vežbaju... S druge strane, veoma su zahtevni i često nas iznenade pitanjima, na koja ponekad u trenutku nemamo odgovore - priznaju direktor i profesorka Nataša Čaluković, za koju đaci kažu da ume da im priđe i razvije ljubav prema fizici. Dokaz da ne preteruju su ovogodišnje medalje, koje su osvojili upravo njeni učenici na Olimpijadi u Meridi.
Talentovanim učenicima neophodni su nadareni profesori pa zato redovnu nastavu u Matematičkoj gimnaziji izvodi dvadesetak doktora nauka i desetak magistara i još toliko ih je angažovano kroz dodatne oblike nastave. Tu su i bivši đaci i olimpijci, koji rado uskaču i pomažu u pripremama pred takmičenja.
- Malo su zanemareni profesori koji rade sa našom decom, retko ko ih se seti i nagradi ih. Sa profesorskom platom, samo ih veliki entuzijazam i ljubav prema nauci tera da ostaju posle časova i dolaze vikendom. Izuzetak je opština Stari grad, koja je nagradila prof. Čaluković posle uspeha u Meksiku - naglašava direktor Ognjanović.
Pored izuzetnog uspeha u oblasti prirodnih nauka, učenici Matematičke gimnazije osvajaju nagrade iz književnosti, a od ruke im idu i gluma, sportovi i šah. Mnogi vršnjaci ih smatraju štreberima, ali oni to nisu. Matematiku vežbaju onoliko koliko drugi uče, recimo, istoriju, sat-dva, tek da, kako kažu, ostanu u formi. Duža vežbanja od pet-šest sati dnevno su samo pred takmičenje.
Mladim genijalcima, nauka nije sve u životu, pa velika većina ima neki hobi. Tako, olimpijci - matematičari Luka Milićević i Vukašin Stoisavljević vole fudbal i karate, Teodoru fon Burgu se sviđa stoni tenis, fizičar - olimpijac Nikola Šibalić sve češće u rukama ima gitaru... A svima njima su izlasci i druženje sa prijateljima neizostavan deo života.
- Pored matematike, volim muziku i jezike. Završila sam nižu muzičku školu, a klavir sviram već devet godina. „Treniram" umetnički ples, a pohađam i kurs engleskog jezika. Da, imam i dečka... Volim da mi je dan ispunjen, da je raznolik, a sve se može stići samo ako se čovek dobro organizuje - tvrdi Nikolina Đekanović, učenica trećeg razreda Matematičke gimnazije, koja je ove godine osvojila drugo mesto na državnom takmičenju iz srpskog jezika. Nikolina dodaje da zna da ih vršnjaci smatraju pomalo čudnim, ali da to njih ne dotiče mnogo, niti ih opterećuje.
Uostalom, da nisu drugačiji u najpozitivnijem smislu, đaci Matematičke gimnazije bi pre mesec dana na ekskurziji u Pragu odreagovali na provokaciju vršnjaka iz Zadra i sve bi se završilo mnogo većim incidentom...
Nedostatak opreme
Matematička gimnazija je ovu školsku godinu počela u potpuno novom ruhu. Osim što njeni đaci sada sede u potpuno renoviranim prostorijama, škola je dobila ceo jedan sprat sa devet učionica od čega šest kabineta za fiziku i informatiku.
- Sada nove učionice i kabinete treba opremiti. U toku je tender za nabavku dela računarske opreme, koja će stići za najviše dva meseca i preko koje ćemo najzad moći da održavamo video-konferencije, predavanja i pripreme sa bivšim učenicima u inostranstvu. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj daće milion dinara za opremanje kabineta za fiziku, a spomenuo bih i „Rajfajzen banku", zahvaljujući kojoj su takmičari ove godine išli na pripreme van Beograda, po prvi put. Bilo bi lepo da ima više donatora... Međutim, pre dve godine smo proglašeni za školu od posebnog nacionalnog značaja, pa ne ide baš da naokolo moljakamo za pomoć - smatra direktor Matematičke gimnazije.
Kako bi bili u toku, Matematička gimnazija nastoji da razmenjuje iskustva sa stranim školama. Nedavno su ih posetili đaci iz Švedske, koji, kako kaže Ognjanović, zaostaju za našim učenicima u znanju, ali zato imaju mnogo bolje uslove. Na proleće bi trebalo da im uzvrate posetu.
- Sa Rumunijom, koja je vrhunska matematička sila, imamo odličnu saradnju. Poslednjih godina smo ih prestigli, pa su nas zvali u goste da malo „špijuniraju" naš radu. I Rusi su se malo „zabrinuli", jer smo prošlog decembra ekipno bili bolji od njih i to na njihovom terenu, na ruskom matematičkom turniru - priča uz osmeh direktor i dodaje da je Vladimir Šarić, bivši đak beogradske, sada profesor moskovske Matematičke gimnazije, nedavno bio u Beogradu kako bi obnovili saradnju i kako bi ih pozvao na pomenuti turnir.
Internat za đake iz unutrašnjosti
Ministarstvo nauke ima u planu desetak projekata, u okviru kojih je spomenut kampus za Matematičku gimnaziju.
- Škola bi mogla da dobije internat za smeštaj oko 100 đaka iz unutrašnjosti. Naši đaci su ipak posebni, okrenuti nauci i potrebni su im određeni uslovi za učenje... Ukoliko finansijer - Evropska banka aminuje ideju, dobićemo kampus za godinu dana i ostvariti dugogodišnji san -nada se direktor Ognjanović.
Ogledna odeljenja postaju redovna
Od 2004. godine u Matematičkoj gimnaziji postoje i završni razredi osnovne škole, gde osnovci daroviti za matematiku, fiziku i informatiku pohađaju sedmi i osmi razred.
- Ova ogledna odeljenja daju izvanredne rezultate, jer su upravo ovogodišnji olimpijci uglavnom od sedmog razreda u našoj školi. Prezadovoljan sam što će prema novom Zakonu o obrazovanju postati redovna odeljenja - ističe direktor.
