Izvor: Blic, 21.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktore biraju po receptu Miloševića
Javnim preduzećima upravljaju laici koje postavlja država, Vlada Srbije, a po dogovoru političkih partija. U normalnim zemljama ne može, kao što se dešava kod nas, da neko dođe s ulice i postane direktor preduzeća ogromne vrednosti, to je kao da čoveku s ulice date da upravlja mlaznim avionom, kaže za „Blic nedelje“ Nikola Pavičić, predsednik Upravnog odbora „Sintelona“ i Unije poslodavaca Srbije za Vojvodinu Kako opravdati što su privatnici od EPS-a naplaćivali milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za skup i nepotreban zakup mehanizacije za kopanje uglja u „Kolubari"?
Pavičić dodaje da takvi direktori ne odgovaraju za rezultate, često veoma loše, a Vlada se oglasi jedino kada se u javnosti pojavi nešto kao što su to bile nemoralno visoke plate.
Kao i u vreme Slobodana Miloševića, za rukovodioca u javnom preduzeću nije bitno znanje već poverenje. Ako nekog direktora u fotelju preduzeća postavi partija, on zna da može i da ga smeni, zato ne gleda šta je u interesu preduzeća, već partije. I kada mu kažu daj posao ovome ili uplati nešto na ovaj račun, on to mora da posluša. Strankama su potrebni odani i zato beže od konkursa za izbor direktora kao đavo od krsta iako uvek kada ih neko pita kažu da predlog podržavaju, posebno tokom predizbornih kampanja. Međutim, samo je Ljubomir Gerić, prvi direktor EPS-a posle oktobarskih promena, izabran na konkursu.
– Promenili su se ljudi koji su vodili preduzeća devedesetih, ali način upravljanja i odnos političkih stranaka nije. Takođe, i dalje se ne poštuje zakonski okvir koji predviđa da javna preduzeća budu komercijalizovana, što znači da moraju da posluju kao i privatna. Primer NIS-a, kada su isplivali mnogi dugovi, govori da JP nisu komercijalizovana. Upliv države, odnosno partija, u ova preduzeća u svakoj demokratskoj zemlji nije moguće izbeći jer država mora da kontroliše svoju imovinu ali svuda mora da se na kraju godine podnese bilans stanja – toliko smo izgubili ili dobili, da direktor objasni šta je uzrok gubitku, koliki su troškovi, kako će se minus smanjiti i napraviti plus... – kaže Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Kako opravdati što su privatnici od EPS-a naplaćivali milijarde za skup i nepotreban zakup mehanizacije za kopanje uglja u „Kolubari"? Opravdanjima se nije bavio direktor „Kolubare" Dragan Tomić (DSS) jer je morao da se javi na novo radno mesto – zamenik direktora EPS-a. Plaćati nepotrebne poslove privatnicima da bi se izvukao novac iz javnih preduzeća – korišćeno je i u vreme Miloševića ali se češće novac direktno prebacivao na konto JUL-a, ili SPS kao u slučaju Dunav osiguranja i Železnica. Ko zna koliko je para iz kase državnih firmi Dunava, Galenike, Srbijagasa uplaćeno na ime „Koncerta 100 truba zbog oslobođenja Beograda"? Da neće možda Nova Srbija da pita svog člana Branka Jocića, direktora Puteva Srbije, odakle minus u budžetu firme od 200 miliona evra. Građani više i ne obraćaju pažnju na stranke jer ih na prvom mestu boli što kriminal cveta u svim javnim preduzećima.
– Zbog specifičnosti tranzicije, ova preduzeća su i u drugim zemljama korišćena za plaćanje stvari koje nisu mogle da budu plaćene iz budžeta. Međutim, tu praksu su drugi promenili jer je i tranzicija završena, ali Srbija je naopaku praksu zadržala zbog sitnih partijskih interesa za uhlebljenjem stranačkih kadrova. Treba znati da se ukupna neracionalnost i nekonkurentnost privrede Srbije temelji na ovakvim JP i zato nema izvoza, proizvodnje, a ima mnogo nezaposlenih – objašnjava Pavičić.
Ima i preuzimanja državnih stanova jer je korišćenje direktorske fotelje za lično bogaćenje i dalje navika. Milanko Šarančić, bivši direktor Železnice (NS), nezakonito je ušao u otkup službenog satana. Direktori Aerodroma „Beograd" rešili su po ko zna koji put stambeno pitanje na račun države.
– Dobro bi bilo da u nadzornim odborima sede predstavnici države, a da direktori budu menadžeri birani na osnovu poslovne biografije. Na kraju, sva neefikasnost JP prevaljuje se na potrošača preko visoke cene, nekvalitetne usluge ili poreza. Koliko nas to košta, najbolje znaju građani kada treba nešto da plate ili kupe – ističe Gligorov.
Građani plaćaju preko budžeta gubitke javnih preduzeća koji su se uvećavali i pre i posle 5. oktobra. Nijedan direktor ovih javnih preduzeća nije snosio odgovornost za to. Umesto smene i krivične odgovornosti, direktori gubitaša postaju savetnici u istim javnim preduzećima ili uspešni preduzetnici. Ili se jednostavno odmore godinu-dve dok njihova stranka ne dođe ponovo na vlast, pa se vrate slavodobitno u javno preduzeće koje su zavili u crno, kao, na primer, kadrovi SPS-a u Železnice.
ŠTA SU GOVORILI
Dinkić: Konkurs za direktora Aerodroma
Krajem 2009. godine je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, izjavio: „U martu ćemo objaviti konkurs za direktora Aerodroma. To će biti prvi konkurs za izbor direktora u nekom javnom preduzeću u Srbiji."
Trivan:Nemamo ništa protiv javnih konkursa
Jelena Trivan, portparol DS-a, 2008. godine, rekla je da će DS posle formiranja Vlade pokrenuti razgovore o mogućnosti da se direktori biraju na konkursu. „Nemamo ništa protiv javnih konkursa i napade da vlast hoće partijsku državu ne doživljavamo kao napade na DS. Zalažemo se za stručnost i sposobnost, a javni konkursi idu tome u prilog", dodala je Trivanova.
Bajatović: I nije najbolje rešenje
Dušan Bajatović, visoki funkcioner SPS-a, rekao je da je konkurs jedan od mogućih modela, ali da u praksi ne mora da predstavlja i najbolje rešenje. „Vlada valjda vodi računa o tome šta radi i koga postavlja na funkcije. Sve zavisi od toga koji ciljevi žele da se postignu”, dodao je on.
Nikolić: Dobra podloga za kriminal
– Partijsko upravljanje javnim preduzećima ne mora nužno da stvara pogodno tlo za kriminal i korupciju, ali je izvesno da se preduzeća koriste za finansiranje političkih partija. Na osnovu prethodnih godina i raznih primera, ne treba biti mudar pa zaključiti da je stranačko kadriranje u državnim firmama bilo dobra podloga za korupciju i kriminal – kaže analitičar Milan Nikolić. Na konstataciju da političke stranke širokim tumačenjem odgovornosti loše utiču na direktore, on dodaje da je to suština odnosa direktor–stranka. „Partija ne kaže nekome da se ponaša nedomaćinski, ali mu namigne ili stavi do znanja da na neki način mora da doprinese stranci, najčešće u materijalnom smislu", dodaje Nikolić.
Nema razlike - direktori nekad i sad
Preduzeća 2000. 2010.
Elektroprivreda JUL (Dragan Kostić) DS (Dragan Marković)
Železnica SPS (Milan Maksimović) DS (Milovan Marković)
PTT SPS (Dojčilo Radojević) DS (Goran Ćirić)
Aerodrom SPS (Ljubomir Aćimović) G17 (Velimir Radosavljević)
Jat SPS (Mihajlo Vujnović) DS (Srđan Radovanović)
Putevi Srbije SPS (Predrag Krkić) SPS (Zoran Drobnjak)
Srbijašume JUL (Milan Rodić) SPS (Duško Polić)
Srbijavode SPS (Vladimir Bajić) G17 (Nikola Marjanović)
Lutrija Srbije SPS (više firmi) DS (Tijana Anđelković)
Dunav osiguranje JUL (Tomislav Simović) SPS (Milanka Jezdimirović)
Galenika JUL (Marija Krstajić) SPS (Nenad Ognjenović)
