Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li žene menjaju svet umetnosti
Koncept tumačenja relevantnih tendencija i fenomena koji su obeležili vizuelnu umetnost danas, po modelu velikih manifestacija u svetu, od pre četiri godine vezuje se i za internacionalizovani beogradski Oktobarski salon.
Lorand Heđi, umetnički direktor 48. oktobarskog salona, jednostavnim naslovom izložbe "Mikronarativi" pokušao je "da nanovo definiše umetničku praksu u šumi složenih sociokulturnih situacija..." Još preciznije određenje ovog kritičarskog koncepta elaborirano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je podnaslovom izložbe - Intimnost, fragilnost i mnogostrukost odgovornosti: narativi o fleksibilnosti, toleranciji i mobilnosti.
Pozajmljujući termin mikronarativi od filozofa Liotara, Heđi svoj izbor razlaže u dve problemske celine: Iskušenja malih realnosti - Mikrozajednice, koja predstavlja centralni deo ove selekcije i njeno kritičarsko čvorište, a drugi deo - Urbana raskršća - Njujork, Pariz, Seul - otvara dijalog posvećen fenomenu velikih gradova i njihovim aktuelnim umetničkim tokovima.
Heđijev uvid u savremenu umetničku praksu predstavljen je jednim retro segmentom koji je blizak njegovom kritičarskom afinitetu (umerenost intelektualca srednjoevropske provenijencije) u kojem je otvoren prostor za afirmaciju mikronarativa - novih odnosa između umetnosti i različitih oblasti života. Zbog toga su strukture svakodnevnog života i tzv. iskušenja malih realnosti čitljive u većini izabranih radova; njihovi mikronarativi ispunjeni ličnim, intimnim pričama, monolozima, tišinom i malim koracima bliskim opštim mestima i povratku tradicionalnim (i zaboravljenim) vrednostima kao što su (nova) umerenost, skromnost i odgovornost, (nova) intimnost, empatija...
Centrala postavka u Muzeju 25. maj komponovana je po modelu pazl-slagalice, a Iskušenja malih realnosti čitljiva su u naglašenim autorskim prezentacijama, kao urbani narativi i mini istorije čija prostorna fragmentarnost, idejna suptilnost i nepretenciozni formati (ideja ostrva u ansamblima malih crteža i skica) ističu kamerni karakter izložbe. Ovi monolozi urbane mikroutopije fokusiraju "mnogostrukost naših identiteta i ono što nas izdvaja kao stvarna bića" (Liotar), a može se reći, svojim senzibilitetom i osetljivošću bliski su ženskom pismu. Tezu o ženskom pismu, kao i stav da je savremena umetnost više antropološka aktivnost nego estetički i etički stav potvrđuju i nagrađeni radovi - Jastučići za igle Jirži Černickog ili Kuvarice umetničke grupe "Škart".
Van svake sumnje, ovogodišnji Oktobarski salon obeležili su azijski umetnici pa su druga dva laureata Sang-Mjang Čan i Hi-Sok Kim, autori u čijim radovima egzistira duboka priča o ljudskoj egzistenciji. U duhu stava da smo zasićeni dominacijom elektronskih medija, ali i premise da medij ne određuje aktuelnost rada, Heđijev izbor je baziran uglavnom na klasičnim medijima - crtežu (čak i vezu) i njegovom primarnom potencijalu kao i skulpturi, fotografiji, printu i nekolicini video radova.
U Heđijevom kritičarskom rezimiranju recentne scene, njen sadržaj i koncept upadljivo su se mimoišli u izboru "Urbana raskršća" jer je, čak i ako ostavimo po strani izabrane ličnosti, svakako diskutabilna njihova poetska aktuelnost s obzirom na to da je reč o autorima čiji je rad, manje-više, istorizovan i/ili pripada estetici visokog modernizma. Razuđenost izložbe po gradskim prostorima ove godine je bila takođe umerena a Salon je postavljen u četiri prostora, među 86 pozvanih umetnika njih 15 predstavljalo je našu domaću scenu.
Po Heđijevom konceptu, ovaj izbor se može tumačiti i kao opozit društvu spektakla, senzacionalizma i agresivnih marketinških strategija prethodne generacije umetnika, a markira i trenutak medijske zasićenosti u korišćenju novih tehnologija u savremenoj produkciji.
Bez jakih subverzivnih tonova Heđijev Salon je umeren, konvencionalni pogled na privatno i/ili javno, i liči na vizuelno odmorište lišeno isključivosti i radikalnih pitanja.
Posle zatvaranja manifestacije, važan dokument je katalog; vizuelni identitet i katalog 48. oktobarskog salona radila je Isidora Nikolić, mlada grafička dizajnerka koja je, u duhu Heđijeve kritičarske teze o mikronarativima ali i svom već čitljivom autorskom rukopisu, kreirala uspešno, čitko i decentno rešenje.
Na kraju ove manifestacije nužno je postaviti "pitanje svih pitanja": O viziji budućih oktobarskih salona? Ili, šta je prednost a šta potencijalni problem vezan za ovu instituciju? Naime, Salon više ne funkcioniše po nekadašnjem pravilniku, a od "starog" Oktobarskog salona ostalo je još samo ime.
Nedavno je imenovan novi Savet Oktobarskog salona koji će usmeravati tok i realizaciju narednih izdanja ove manifestacije. Za početak, bilo bi sasvim primereno, a u skladu sa ovim radikalnim promenama, da se promeni njegovo ime (istaknuti grad) kao i ritam održavanja (siromašna smo zemlja); npr. Beogradski bijenale savremene (vizuelnih) umetnosti.
Ljiljana Ćinkul
[objavljeno: 16.11.2007.]
