Izvor: Politika, 30.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crveni kvartet za dvadeset prvi vek

Socijalizam u ovom veku, po ekvadorskom predsedniku Rafaelu Korei, mora da povrati ulogu efikasne države, pojam kolektiva, udružene akcije i planiranja

Latinoamerički levičarski predsednički kvartet koji čine Evo Morales (Bolivija), Fernando Lugo (Paragvaj), Ugo Čaves (Venecuela) i Rafael Korea (Ekvador) udruženo je pred predstavnicima stotina levih pokreta sveta na Socijalnom forumu u amazonskom gradu Belemu da bi objavili rađanje novog sveta.

Socijalizam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 21. veka zaista se već rodio, tvrdi četvorka najradikalnijeg krila, inače raznovrsnog spektra latinoameričkog levičarskog talasa. Regionalnim socijalnim pokretima koji su prepunili ovaj grad, nedaleko od ušća Amazona u Atlantik, četvorka je odala priznanje, jer je njihova partizanska borba stvorila uslove za rađanje socijalizma na kontinentu. Brazilskom predsedniku Injasiju Luli da Silvi, nekadašnjem sindikalisti, nije upućen poziv da se pridruži odabranoj četvorci. Predstavnici pokreta to su objasnili tvrdnjom da se Lula i sam preobratio u neoliberala, koji očuvanje životne sredine vidi kao prepreku za razvoj ekonomije. Možda su mu učinili i uslugu, komentarišu neki od umerenijih učesnika ovog skupa koji se od 2001, kao pandan ekonomskom forumu u ledenim švajcarskim Alpima, održava u Brazilu.

Latinoamerički izveštači sa lica mesta javljaju da se „socijalistički samit” održao pred prepunim stadionom indiosa iz Ekvadora, Bolivije, Brazila, Perua, Gvatemale, Paragvaja i Čilea. I argentinski starosedelački Pokret indiosa, donedavno gotovo nepostojeći, pridružio se kontinentalnom zovu. Pozive predsednicima, kako se ispostavilo, uputila je brazilska organizacija bezemljaša koja je okupila raznovrsne starosedelačke kontinentalne predstavnike, indiose, Gvarane, amazonske grupe, Kečue i Ajmare sa andskih visina, Maje i Asteke sa Jukatana...

Manje poznat u Evropi, verbalno umereniji od Čavesa i Eve Moralesa, Rafael Korea Delgado (46) postao je predsednik Ekvadora početkom 2007, a sebe definiše kao „hrišćanskog humanistu na levici”. Iako je školovan na najuglednijim američkim univerzitetima, Korea je u decembru odbacio ekvadorski nacionalni dug, nazivajući ga „nemoralnim”. Zbog „ucena” koje narodu postavljaju međunarodne finansijske institucije obećao je da će se sa kreditorima obračunati na procesu pred međunarodnim sudom.

Prednost će, kako se obavezao, dati socijalnom progresu siromašnog Ekvadora. Naučio je jezik Kečua volontirajući kao mlad u komunama indiosa, dok engleski govori kao da je rođeni Amerikanac. Iako ga mnogi svrstavaju u redove Čavesove bolivarske revolucije, on je više puta demantovao da pripada tom pokretu. Čaves mu je prijatelj, ali Korea ga drži na distanci, komentarišu znalci latinoameričkih prilika.

On je svoju viziju „socijalizma u 21. veku” na skupu u Belemu, koji je već prozvan novom „socijalističkom internacionalom”, detaljno obrazložio:

„Nastupila je era promena, pa nije čudo da na ovom forumu prvi put učestvuju i predsednici”, rekao je. „Kakvim promenama treba da težimo? Sigurno ne onim koje je zacrtao takozvani vašingtonski konsenzus”.

Obraćajući se prisutnima sa „drugarice i drugovi”, Korea pre svega očekuje da latinoamerički kontinent postane najzad „potpuno nezavisan”.

„Politika neoliberalizma pokazala je šta se dešava kada individua postane toliko sebična da misli samo na sebe. Svedoci smo propasti tog modela, tog kulta ekstremne individualnosti”, rekao je Korea.

Socijalizam 21. veka, po njemu, mora da povrati ulogu države.

„Ne neefikasne glomazne države, jer smo u međuvremenu naučili istorijske lekcije. Takođe, moramo povratiti pojam kolektiva i udružene akcije. I, najzad, planiranje. Bogate zemlje su decenijama planirale svoje politike, ali nisu dozvolile siromašnima da na isti način planiraju svoju budućnost”.

Predsednik Ekvadora takođe očekuje da će vrlo brzo biti uvedena zajednička moneta za ceo latinoamerički region.

„To mora biti integracija sa novom logikom zajedništva u politici, ali i u oblasti komunikacija, resursa, energije i celokupne logistike. Kakav smisao možemo da vidimo u tome što radi rešavanja naših problema moramo da putujemo u Vašington, gde se nalazi sedište Organizacije američkih zemalja”, pita predsednik Ekvadora.

Fernando Lugo, donedavno progresivni sveštenik koji je u sandalama obilazio sirotinjske nedođije Paragvaja, rešen je da kao predsednik ove zemlje, kojom su decenijama vladale desničarske vojne hunte, krene u socijalističke vode.

Učestvovao je kao sveštenik na prvom socijalnom forumu u Porto Alegreu 2001. On zahteva „promenu u etici”.

„Nije dovoljno samo to što smo na demokratskim izborima uspeli da srušimo konzervativne vlasti. Moramo da počnemo i mi da verujemo u proročanstvo indioskih starosedelaca iz naroda Gvarani. Da smo stanovnici zemlje bez zla”, rekao je Lugo.

On je naglasio da je nova latinoamerička levica često i grešila i dodao da „zato sada sve moramo glasno da kažemo. Na primer, kako se osećamo kada gledamo izmasakriranu palestinsku decu”.

U prioritete „novog sveta” on je uvrstio potrebu da se raznovrsni socijalni pokreti što pre udruže jer „približavanje ne mogu da iniciraju samo predsednici”. To bi bila lažna integracija. Prava mora da dođe iz baze. I tako dalje...

U Boliviji je upravo usvojen novi ustav kojim su se većinski starosedeoci prvi put posle 500 godina oslobodili kolonijalizma, kako je dodao prvi latinoamerički predsednik indioskog porekla. Evo Morales, iz naroda Ajmara, ne krije da sledi teška borba kako bi oslobađajući ustav počeo da funkcioniše i u realnosti, a ne samo na papiru. Jer se tim ustavom, između ostalog, predviđa nacionalizacija prirodnih bogatstava zemlje, ravnopravno učešće starosedelačkih naroda u političkom životu, ograničavanje vlasništva nad zemljom na pet hiljada hektara.

Svi se slažu da je ekonomska kriza obelodanila krah jednog sistema, I da je na tim krhotinama, danas neophodno izgraditi novi svet. A taj svet, kako veruju učesnici sa Foruma, počinje baš tu, u zelenom srcu Amazonije.

Zorana Šuvaković

--------------------------------------------------

Socijalna odgovornost za korporacije

Nekadašnji brazilski biznismen u industriji dečijih igračaka, dugogodišnji prijatelj brazilskog predsednika Lule i sadašnji predsednik Etičkog instituta, osnovanog pre šest godina, Oded Grajev je jedan od osnivača Međunarodnog socijalnog foruma. Za razliku od struje koja smatra da svi antiglobalistički pokreti treba da se udruže sa socijalističkim latinoameričkim čelnicima i da sruše kapitalizam, ovaj sociolog traži „etički i socijalno odgovoran kapitalizam”.

Na ideju da se Svetski socijalni forum održi kao pandan Davosu, došao je dok je sa ženom boravio u Parizu, a u Švajcarskoj se održavao skup ekonomskih moćnika.

„To nije jedini ugao i jedini pogled na svet. Postoje drugi načini da se gleda na čovečanstvo”, kaže Grajev za brazilske medije. Odlučio je da novim paralelnim forumom pokaže kako je socijalni progres važniji od ekonomskog. On je rekao da je na taj način želeo da pruži „prostor ljudima koji hoće da se udruže u viziji etičkog sveta i da se na taj način ojača ovaj pokret”.

„Kada govorimo o socijalnoj odgovornosti, treba da imamo u vidu da smo svi mi u demokratiji političke jedinke i da možemo na različite načine da menjamo politiku. Pod socijalnom odgovornošću podrazumevam maksimalizovanje pozitivnih uticaja kapitalističke korporacije na što više ljudi. Za svaki biznis najvažniji cilj jeste da poveća pozitivne uticaje na sve učesnike u ovom poslu: potrošače, prirodnu okolinu, nove generacije" Za svaku vladu ili vlast svaka odluka, svaki segment politike, svaki zakon, mora da ima povoljan i ohrabrujući uticaj na život ljudi. To je cilj kako ga vidim danas i kako sam video onda kada smo osnivali ovaj forum”, rekao je Grajev.

Z. Šuvaković

-------------------------------------------------------

U Brazilu svaki učenik dobija ručak

Popularni brazilski predsednik Lula Injasio da Silva koga pojedini socijalni latinoamerički pokreti optužuju da je krenuo neoliberalnim stazama, uveo je nove mere kako bi se ublažio uticaj svetske krize na ekonomiju najveće zemlje Južne Amerike. Udruženju za zaštitu porodica dodaje se injekcija od 500 miliona reala. Ovo udruženje pruža socijalnu pomoć za dvanaest miliona najsiromašnijih brazilskih porodica. I učenici srednjih škola, a ne samo osnovnih kao do sada, dobijaće jedan glavni obrok u svojim razredima, čije sastojke određuju nutricionisti. Brazilski predsednik traži od pokreta u zemlji da podrže na izborima 2010. godine njegovu kandidatkinju za predsednicu Brazila Dilmu Rousef, nekadašnju levičarsku gerilku.

[objavljeno: 31/01/2009]

Nastavak na Politika...