Izvor: Kurir, 19.Dec.2010, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČAJ OD POLITIKE
Stjecajem okolnosti (znam da će gramatički nacionalisti reći da ne treba da koristim hrvatske reči), imam nekog poznanika koji je tehnički direktor jedne firme koja proizvodi mahom prehrambenu robu, uključujući čajeve, začine i supe. On mi je poverio tajnu kako je domaći čaj toliko jeftiniji od uvoznog, a time i nesvesno opisao suštinu našeg propadanja kao države.
Brusnica, tikva, vlada, kamilica... Kakve to međusobne veze ima? Pa, ima... Sa čajem od brusnice. Nije nikakva >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << tajna da u Srbiji kupci gledaju samo cenu. Odavno nemaju mogućnosti da se bave i kvalitetom. Proizvođači, hteli ne hteli, moraju da se dovijaju i smanjuju cene na uštrb kvaliteta. Zato imamo na tržištu ovo što imamo. Mogu se kupiti kobasica bez mesa, teletina koja nikad nije pasla, rakija koja nije ni za pranje prozora, kineske mokasine kojima ni do kuće ne možeš da dođeš... Moj kum Radenko je odavno rekao da kineski kišobran ne treba ni da otvaraš, već samo dostojanstveno da pokisneš. Uštedećeš sebi mnogo muka ako ga samo kupiš i baciš, bez pokušaja da ga koristiš. No, kineske radnje nisu predmet ovog kolumističkog elaborata.
Mi odavno ne kupujemo skupe čajeve, razne milforde, staforde i razne druge lordove, nego one domaće, i to ne one što ih stara majka brala, već one konfekcijske. Oni su tri puta jeftiniji.
Raspitao sam se u čemu je razlika između kamilice milford i kamilice iz neke firme iz vojvođanske ravnice. Milford se pravi samo od probranih cvetova kamilice, dok domaći čaj, cene radi, u sebi sadrži 80 odsto stabljika i listova i jedva 20 odsto cvetova.
To je još i dobro. U čaj od hibiskusa ide pet odsto hibiskusa, i celih 98 odsto jabuke, tikve, dunje ili nekog veznog igrača. I to nije loše. Zahvaljujući uticajnom poznanstvu u svetu čajeva made in Serbia, zatekao sam se na degustaciji novoosvojene tehnologije proizvodnje čaja od brusnice ili, kako braća zapadnjaci kažu, kremberija, gde se ponositi tehnolog, inače moj verni čitalac, hvali količinom brusnice. Nije ni 20, ni pet ni jedan odsto. Nula. Nema brusnice. Samo poznate tikve, jabuke i dunje pojačane hemijski komponovanom aromom. Kao sendvič sa šunkom u kome u leba umesto šunke poprskaju sprej sa aromom šunke.
S obzirom na rezultate koje osećamo i trpimo, naši „delegati“ koje smo birali i za koje smo lupali u šerpe, koji se drugačije zovu i vlada, mnogo me podsećaju na naš čaj. U nekim srećnim zemljama vlade su kao milfordov čaj, i sve je baš kao što piše na kutiji i ne moraš da se mučiš sitnim, nečitkim slovima da provališ šta je unutra. U drugim je to domaće pakovan čaj od kamilice sa malo cvetova, a više stabljika. U manje srećnim je više hibiskus varijanta. Jedan odsto biljaka za koje smo glasali, a ostalo bundeve i tikve.
Kod nas je, kako mi se čini, vlada sastavljena kao čaj od kremberija. Veštački miris stručnosti i sposobnosti, a u stvari sve bundeve i tikve.
Teorija kaže da se u svetu političari školuju za bavljenje politikom, dok je kod nas, nažalost, politika često utočište za ljude koji su zglajzali u svom poslu ili im prija poslanički imunitet jer su alergični na vitamin C.
Kad nekog zaposliš, Ameri kažu da je to odluka od milion dolara. Kod nas mnogi ministri to bukvalno shvataju i ne vraćaju se u zavičaj bez miliončeta.
.jpg)
