Izvor: Southeast European Times, 17.Feb.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarske finansije jedno od pitanja u izveštaju EK
Evropska komisija će pažljivo posmatrati situaciju u Bugarskoj kako bi utvrdila da li se zemlja suočava sa riskantnom makroekonomskom neravnotežom.
17/02/2012
Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 17.2.2012.
Bugarska je jedna od 12 država članica EU koje su u novom izveštaju identifikovane kao zemlje sa riskantnom ekonomskom klimom, u opasnosti da zapadnu u još dublju krizu.
Evropska komisija (EK) objavila je u utorak >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << (14. februara) svoj prvi izveštaj Mehanizam upozoravanja, u kojem se zemlje analiziraju prema nekoliko faktora, uključujući cene stanovanja, izvoz i javni dug, kako bi se odredilo da li postoji nezdrava makroekonomska neravnoteža.
U izveštaju su identifikovane Bugarska, Belgija, Kipar, Danska, Finska, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija.
Za Bugarsku je utvrđeno da je premašila prag EU po tri pokazatelja -- bilansu tekućih transakcija kao delu BDP, ukupnoj međunarodnoj investicionoj poziciji (NIIP) kao delu BDP i jediničnim troškovima rada (ULC).
Dug privatnog sektora zemlje, koji je indikator unutrašnje neravnoteže, iznosio je 169 odsto BDP-a u 2010. godini -- 9 odsto iznad gornje granice EU.
„U ovom trenutku Bugarska nije identifikovana kao zemlja sa prekomernom makroekonomskom neravnotežom”, saopštilo je u četvrtak za SETimes ministarstvo finansija. „Zato nisu neophodne bilo kakve korektivne mere, niti će one, za sada, biti preduzete.”
EK će narednih nedelja proučiti sve zemlje i planira da objavi novi izveštaj u maju, sa konkretnim preporukama za svaku od 12 država. Ako ne preduzmu tražene korektivne korake, Brisel bi mogao protiv njih da pokrene „proceduru zbog prekomerne neravnoteže”, što bi onda moglo da dovede do sankcija.
Predstavljajući zaključke Prvog izveštaja Mehanizma upozoravanja, na osnovu novih pravila EU o ekonomskom upravljaju, komesar 27-člane Unije za ekonomska pitanja Oli Ren rekao je da je njegova svrha uhvatiti se u koštac sa potencijalno štetnim kretanjima, a ne da se zemlje stave na „stub srama”.
„Cilj je da se identifikuje i pomogne u korekciji rizične neravnoteže koja je počela da raste u nekim zemljama članicama tokom proteklih godina i da se pomogne evropskim ekonomijama da se vrate jačim osnovama kako bi mogle da izdrže bilo kakve buduće ekonomske šokove”, rekao je on u utorak.
Kada su u pitanju same cifre, najznačajnije odstupanje Bugarske je kod NIIP indikatora. Iako ne bi trebalo da premašuje -35 odsto BDP-a, on je, prema EU, u slučaju ove balkanske zemlje iznosio -97,7 odsto BDP u 2010. godini.
To je, saopštilo je u utorak ministarstvo finansija, bilo „podstaknuto značajnim prilivom kapitala u vidu direktnih stranih investicija (DSI) i finansiranjem nacionalnog bankarskog sistema od strane inostranih matičnih banaka u godinama pre krize” nastale krajem 2008. godine.
Još jedan faktor je „relativno nizak nivo BDP u poređenju sa prilivom kapitala”. Očekivanja ministarstva su da će se NIIP zemlje poboljšati narednih meseci i da će deficit po ovom indikatoru biti smanjen za 26 odsto do 2013. godine.
Predsednik Bugarske industrijske asocijacije (BIA) Božidar Danev takođe povezuje makroekonomske slabosti izložene u izveštaju EK sa prilivom ogromnih finansijskih resursa u vreme prijema zemlje u EU.
„Činjenica da se Bugarska pridruživala EU dovela je do stvaranja izuzetno spekulativnog okruženja u zemlji. Ogromna količina kapitala stranih banaka ušla je u ekonomiju, finansirajući uglavnom trgovinu nekretninama i građevinski sektor”, izjavio je on u sredu za SETimes.
„Ti, u najvećoj meri spekulativni finansijski prilivi, bili su privučeni visokom stopom povraćaja, koja je iznosila između 20 pa i do 50 odsto, čak i više na polju trgovine nekretninama”, dodao je Danev. „Kao rezultat toga Bugarska je doživela neverovatan ekonomski procvat između 2006. i 2008. godine, koji je na kraju pregrejao ekonomiju.”
Priliv ogromnih finansijskih resursa je test za male ekonomije kao što je Bugarska, smatraju ekonomisti. To ih čini manje otpornim na šokove i iskrivljuje njihove makrokonomske indikatore.
Prema ministarstvu finansija, očekuje se da će bilans tekućih transakcija Bugarske u 2011. godini biti u suficitu od oko 1,8 odsto BDP-a.
„Ekonomska nestabilnost koja je zabeležena u poslednjih nekoliko godina nije korisna, naravno, ali takođe pokazuje da naša ekonomija može da izdrži slične šokove”, rekao je Danev.
Nastavak na Southeast European Times...
