Izvor: RTS, 23.Dec.2014, 15:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet najava dobrog zaokreta

Predsednik Fiskalnog savet Srbije Pavle Petrović ocenio je da je budžet za 2015. godinu najava dobrog zaokreta, ali smatra da će fiskalna konsolidacija morati da se nastavi i u 2018. godini ukoliko Vlada Srbije ne preduzme dodatne mere u 2016. i 2017. godini.
Fiskalni savet, rekao je Petrović, smatra da se rast javnog duga neće zaustaviti u 2017. godini, iako je to projekcija Vlade Srbije, i isto tako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smatra da je rast od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. teško dostižan, prenosi Fonet.

Petrović je ocenio da budžet za narednu godinu donosi važne mere za trajno smanjenje rashoda, koje će se samo delom osetiti u 2015. godini, dok će pun iznos od 600 ili 650 miliona evra imati u 2016. i 2017. godini.
Pre svega, dodao je, reč je o uštedama po osnovu umanjenja plata od 10 odsto i fonda penzija za pet odsto, ukidanju garancija za pokrivanje gubitaka državnih preduzeća i planova za smanjenje broja zaposlenih u budžetskom sektoru od pet odsto.
Ponovio je da smanjenje plata i penzija donosi uštede od 400 miliona evra, dok su planovi za smanjenje broja zaposlenih u javnoj upravi za pet odsto ili oko 27.000 radnika, što će doneti uštede od 100 miliona evra, ali tek u 2016. godini.
U 2015. godini se plaćaju otpremnine, objasnio je predsenik Fiskalnog saveta i istakao da smanjenje zaposlenih neće moći samo da se izvrši prirodnim odlivom, odnosno odlaskom u penziju.
Petrović je istakao da su procene da godišnje u penziju ode između 15.000 i 20.000 ljudi, ali ako se zna da se određeni broj mora zameniti, tada se dođe do cifre od 10.000 ljudi koje je neophodno otpustiti.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije kasni sa planom zaposlenosti u javnom sektoru, što je neophodno da bi se znalo koliko je potrebno smanjiti broj zaposlenih tamo gde treba, odnosno zaposliti ljude tamo gde je to potrebno.
Petrović je ocenio da je dobro da u budžetu za 2015. godinu nema novih garancija za pokrivanje gubitaka državnih preduzeća, napominjući da to ne donosi uštedu, već sprečava gomilanje novih troškova za budućnost.
Ključno je da se srede "Srbijagas" i "Elektroprivreda Srbije", rekao je Petrović i istakao da se u kratkom roku očekuje i privatizacija "Železare Smederevo" i reforma poslovanja železnice.
To će biti znak Međunarodnom monetarnom fondu da se nešto ozbiljno pomera, dodao je predsednik Fiskalnog saveta.
Petrović je naglasio da je problem što Vlada Srbije još nije usvojila Fiskalnu strategiju, jer se budžet teško piše ako nema srednjoročnog plana u vidu te strategije.
U obrazloženju budžeta najavljeno je postepeno smanjivanje deficita na 3,8 odsto BDP-a, prognoziran privredni rast od 1,5 odsto u 2016. godini i dva odsto u 2017. godini, dok je planirano da se javni dug stabilizuje na 79 odsto u 2017. godini, naveo je Petrović.

Fiskalni savet, pošto nema Fiskalne strategije, već na osnovu projekcija Vlade smatra da je rast od 1,5 odsto u 2016. godini teško dostižan, jer to zahteva da se ostvari realan rast privatne potrošnje, odnosno da privatan sektor i plate u tom sektoru značajno porastu, pošto su javni sektor i penzije pod kontrolom, objasnio je Petrović.
Ocenio je da se rast od dva odsto u 2017. godini može ostvariti samo uz znatne investicije, dok će javni dug nastaviti da raste skoro do 85 odsto u 2018. godini.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je da u budžetu nisu planirani troškovi mogućih intervencija u finansijskom sektoru, kao što je ranije bio slučaj sa propalim bankama, ali je kroz član 34 ostavljena mogućnost za dodatno zaduživanje od 100 miliona evra u slučaju vanrednih okolnosti.
Rashodi u budžetu su stvarno umanjeni za oko 37 milijardi u odnosu na rebalans budžeta 2014. godine, a formalno samo šest milijardi, jer su prvi put uključeni rashodi ispod crte.
Vučković je rekao da je veliki rast izdataka u 2015. godini za kamate od 19 milijardi dinara.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je ocenio da se u medijima postavljalo pitanje da li je dobra ili loša vest što imamo drugi rebalans budžeta za 2014. godinu, a može se reći da je to posledica propusta i lošeg planiranja rashoda u inicijalnom rebalansu.
Iza tih propusta stoje dubinske slabosti i nedostaci budžetskog procesa, rekao je Altiparmakov i dodao da je to zato što ne postoji spisak institucija i entiteta koji čine državni sektor, a mnoge agencije i kvazibudžetske institucije nisu obuhvaćene republičkim budžetom.
Ne postoji registar zaposlenih u državnom sektoru, ne znamo koliko ljudi radi za državu i kakve su njihove kvalifikacije, pa se zato i ne može napraviti plan racionalizacije, istakao je Altiparmakov.

Nastavak na RTS...