Izvor: B92, 29.Nov.2018, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Briselski dijalog u ćorsokaku, treba ga oživeti"
"Dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, na terenu nema normalizacije odnosa."
To je ocenjeno na konferenciji ''Pet godina od Briselskog sporazuma: Ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa''.
Dodato je da je u teškim vremenima potrebno razgovarati, te da je sada pravi momenat da se radi na tome.
Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Renate Gizelman istakla je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine posebno važna, te da Nemačka sa velikom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zabrinutošću posmatra šta se trenutno dešava na Kosovu.
"Veoma je važno za obe strane da se traže rešenja u najboljem interesu svih", kazala je Gizelmanova i dodala da obe strane u dijalogu imaju obaveze koje su prihvatile kada je započet dijalog.
Kaže da je u teškim vremenima najvažnije razgovarati, te da smata da je sada dobra prilika da se radi na nastavku dijaloga.
Aleksandra Popović iz Fondacije Konrad Adenauer navela je da je danas, kada se obeležava pet godina od kada je potpisan Briselski sporazum, situacija izazovna i za jedno i za drugo društvo i za sam Briselski sporazum.
Ističe da niko ne bi trebalo da dopusti da ga današnja politička situacija ometa na putu kojim je krenuto.
"Na putu smo ka EU, kompromisnim rešenjima, dijalogu, izazovi su neki signali da se te stvari mogu raditi na drugi način, nekim drugim tempom, ali pozivam sve nas iz domena politike i civilnog društva da ostanemo na našim zadacima, da pomognemo političarima, da na pravi način, ka sveobuhvatnom rešenju, donose svoje odluke kako bismo obezbedili mirnu i dostojanstvenu budućnost i za generacije koje dolaze, da bismo ih rasteretili prošlosti i kako bismo mogli svi zajedno da sarađumeo i živimo u boljitku", kazala je .
Donika Emini iz Centra za bezbednosne studije na Kosovu kaže da su u briselski dijalog obe strane ušle bez cilja, jer su morale da trasiraju put ka EU, kao i da su u sporazumu potpisani dogovori koji se teško razumeju.
Navodeći da su Briselskim sporazumom dogovorene i četiri srpske opštine, Donika Emini je kazala da nakon ostavki gradonačelnika na ta mesta procesa više nema ni na papiru.
Ističe da je zatvaranje "ratnog poglavlja" ključno za razvoj Albanaca i Srba, kao i to da se ne smatra da je "onaj drugi kriminalac".
"Treba da budemo kritični sa obe strane. I EU treba da pomogne, bila je samo fascilitator, a trebalo je izvršiti pritisak na obe strane da ispune ono što su potpisale", kaže Donika Emini.
Činjenica je da najveći broj dogovora nije primenjen, kaže ona i dodaje da na terenu sve pokazuje da nema normalizacije odnosa.
Kaže da je u ideji razgraničenja, podeli Kosova ili razmeni teritorija Hašim Tači sam, te da nema ni podršku svoje matične partije.
Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević ističe da su Briselski sporazum i dijalog u ćorsokaku, te da je "normalizacija odnosa sada zamenjena terminima razgraničenje, podela".
Ona pita EU i Federiku Mogerini kako se odjednom došlo u fazu da se Beograd i Priština pripremaju za konačnu fazu dijaloga, ako su svi sastanci prekinuti.
Takođe, pita EU i koji je sadržaj sporazuma o kojem se priča i dodaje da implementacija nije u potpunosti ispunjena, daleko je od realizacije, a sada ima i mnogo akumuliranih problema.
Govoreći o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i uopšte na Zapadnom Balkanu, Lazarevićeva kaže da javnost svedoči kolapsu vladavine prava, ukidanju građanskih prava, bezbednosti, sigurnosti.
Lazarevićeva kaže da se kao Srpkinja na Kosovu oseća ugroženo svakog dana.
"Iako kritikujem Briselski sporazum, zalažem se za to da moramo da se vratimo u taj proces, jer mnogo napora i pažnje je uloženo u taj pregovarački proces", kaže Lazarevićeva.
